Фото: Илустрација
| Џиновске панде савршено знају како да се паре
ВАШИНГТОН - Џиновске панде већ деценијама прати мит да не умију да се паре и размножавају без људске помоћи, али је такво вјеровање научно неутемељено, наводи др Бренди Смит, директорица Националног зоолошког врта Смитсонијан у Вашингтону, у одломку из своје нове књиге о овим животињама.
Смит, која има вишедеценијско искуство у заштити угрожених животињских врста и вођењу програма њиховог размножавања, истиче да је током рада у зоолошком врту схватила колико је јавност заинтересована не само за младунце панди већ и за њихов сексуални живот, преноси Популар Сајенс.
"Ваша основна одговорност када бринете о пандама јесте да добијете што више нових панди. Током разговора за посао кустоса директно ми је речено: Ваш задатак је да обезбиједите успјешно размножавање панди", навела је Смит.
Она објашњава да је у Националном зоолошком врту учествовала на редовним састанцима стручњака, ветеринара, научника и његоватеља, на којима су разматрани детаљи репродуктивних планова, како би се повећале шансе за успјешно оплођење и рођење младунаца.
Мит о томе да панде не умију да се паре додатно је учвршћен још почетком седамдесетих година прошлог вијека.
Када је амерички предсједник Ричард Никсон 1972. године најавио долазак панди Линг-Линг и Хсинг-Хсинг у Вашингтон, изјавио је да је проблем са овим животињама то што "не знају како да се паре".
Тадашњи директор зоолошког врта Тед Рид био је свјестан проблема са размножавањем панди и ангажовао је научницу Девру Клајман, прву жену научницу у тој установи, као стручњака за репродуктивну биологију.
Смит наводи да су неуспјешни покушаји размножавања панди током наредних година изазивали велику пажњу, па чак и шаљиве коментаре руководилаца зоолошког врта, који су неуспјех описивали као "пораз мачизма" и понижење за све мушкарце запослене у установи.
Према њеним ријечима, интересовање јавности за репродукцију панди необично је велико у поређењу са другим животињским врстама. Док родитељи често покушавају да скрену пажњу дјеце са призора парења других животиња, посјетиоци зоолошког врта неријетко се окупљају како би посматрали покушаје парења панди и навијали за њих.
Ауторица сматра да томе доприноси чињеница да су панде због свог изгледа доживљене као посебно симпатичне и невине животиње.
Ипак, како истиче, сама чињеница да су џиновске панде и њихови преци опстали милионима година представља јасан доказ да су способне за успјешно природно размножавање.
У дивљини ове животиње обично живе између 15 и 20 година, а њихов опстанак до данас био би немогућ без успјешног размножавања кроз бројне генерације.
Књига др Бренди Смит "Ин тхе Цомпанy оф Пандас: Еџплоринг тхе Сецретс оф тхе Њорлд'с Фаворите Беар" биће објављена 10. новембра, а доноси искуства ауторице из рада са једном од најпознатијих и најугроженијих животињских врста на свијету.
Смит у књизи открива детаље који су мање познати јавности, укључујући начин исхране, напомињући да панде једу скоро искључиво бамбус, али су невјероватно пробирљиве, тако да тимови у зоолошком врту морају да тестирају различите врсте бамбуса јер оно што је једној панди посластица, друга неће ни да пипне.
Ауторица истиче да је рођење панде један од најстреснијих периода за чуваре - младунчад се рађају слијепа, ружичаста, без длаке и око 900 пута су мања од своје мајке, детаљно описујући непроспаване ноћи ветеринара који прате сваки грам тежине и милилитар млијека како би осигурали преживљавање младунаца.
Књига се бави и историјским и геополитичким аспектима џиновских панди, детаљно описујући замршености споразума о позајмљивању и узгоју са Кином који су започели 1972. године и настављају да утјечу на глобалне напоре за заштиту природе данас.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.