Mистерија римског саркофага пронађеног у Вестминстерској опатији

ЛОНДОН - Британски стручњаци су ријешили мистерију римског саркофага пронађеног у Вестминстерској опатији, у којем је пронађен скелет непознатог мушкарца, након што је утврђено да он највјероватније припада једном опату из 11. вијека, преноси данас Гардијан.

На ковчегу стоји натпис посвећен Валерију Амандину, а овај кречњачки саркофаг први пут је примијећен 1820. године на простору Вестминстерске опатије.

Саркофаг је ископан 1869. на мјесту које је данас травната површина уз сјеверну страну главног брода цркве, а које је некада било двориште сакристије коју је подигао Хенри ИИИ.

Ово откриће покренуло је дугогодишњу мистерију у вези тога чији се остаци налазе унутра, наводи британски лист.

Римско поријекло

Иако сам саркофаг потиче из касног римског периода и садржи латински натпис, као и римске декоративне елементе на једној страни, током каснијих ископавања на том подручју нису пронађени никакви други римски артефакти.

“То није било његово првобитно мјесто сахране”, казао је консултант-археолог у Вестминстерској опатији, Ворвик Родвел.

Он је напоменуо да се саркофаг вјероватно првобитно налазио у удубљењу у зиду неког маузолеја, као и да је Валериус Амандин, чије име се налази на натпису, био имућна особа.

Откривање англосаксонског крста

Поклопац саркофага из 4. вијека био је украшен великим урезаним крстом, за који се касније испоставило да представља каснију преправку оригиналног поклопца.

Родвел је указао да крст припада веома специфичном типу касних англосаксонских крстова.

Он је представио и налазе новијег истраживања из 2018. године, спроведеног у склопу планова да се саркофаг изложи у Галеријама дијамантског јубилеја краљице.

Скелет изгубљен и поново пронађен

У оквиру тог пројекта, саркофаг је пренет у лабораторију, а поклопац је уклоњен и унутра је пронађен скелет.

Ово откриће представљало је својеврсно изненађење, с обзиром на то да су писани извори указивали на то да је скелет изгубљен.

Родвел је навео да се кости поклапају са онима приказаним на цртежима из 19. вијека. Накнадна анализа је указала на то да су остаци припадали мушкарцу високом 175 центиметара, старости између 35 и 49 година.

Приликом чишћења унутрашњости саркофага, стручњаци су на његовом дну, унутар бијеле материје, уочили правоугаони траг. Родвел наводи да то указује на то да је тијело било посуто кречом у праху прије него што је положено у дрвени ковчег, који се налазио унутар саркофага.

Идентитет покојника: Средњовјековни опат

Кључни податак добијен је радиокарбонским датирањем костију, које је показало да оне потичу из касног 10. или раног 11. вијека. Родвел тврди да је открио идентитет покојника, сугеришући да је највјероватније ријеч о средњовјековном опату.

“Нико нижег ранга не би био сахрањен на такав начин”, рекао је он, додајући да је и поклопац представљао додатни траг, а да латински крст поново указује на високог црквеног великодостојника.

Према Родвеловим ријечима, постоје два опата који би могли да одговарају овом опису.

Један од њих је Елфвиг, који је преминуо око 1020. године, док је други Вулфнот, који је умро око 1049. године.

Родвел сматра да се прије ради о Елфвигу који је већ био монах у Вестминстеру када је претходни опат преминуо, као и да је он на тој дужности провео око 27 година.

“Као и много тога у археологији ствар је далеко сложенија него што се на први поглед чини”, закључио је овај стручњак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.