Како је Скадарско језеро задивило астронауте

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Како је Скадарско језеро задивило астронауте

Хиљадама километара изнад наше планете, у тишини ниске Земљине орбите, објектив једног од чланова посаде Међународне свемирске станице (И-Ес-Ес) забиљежио је призор који подсјећа на имагинарне пејзаже са научнофантастичних платана. Ипак, ријеч је о сасвим земаљском, али геолошки и хидролошки јединственом локалитету – Скадарском језеру, смјештеном на самој граници између Црне Горе и Албаније.

На фотографији југоисточног Балкана видљив је гигантски, хипнотишући млијечнозелени вртлог који се шири дуж водене површине. Овај природни феномен, иако на први поглед подсјећа на масовно цвјетање алги или опасно хемијско загађење, заправо представља величанствену манифестацију природних сила – садејство вјековне ерозије, подземних хидролошких токова и карактеристичних атмосферских прилика које владају у овом дијелу Средоземља.

Геолошка драма у криптодепресији

Да би се разумјела природа овог небеског призора, неопходно је завирити у геолошку прошлост Балканског полуострва. Скадарско језеро највећи је релативно плитак водени басен у Јужној Европи. У зависности од годишњег доба и количине падавина, његова површина варира од 360 до 520 квадратних километара. Државна граница дијели га у односу од приближно 65 према 35 одсто у корист Црне Горе, док источни дио акваторије припада Албанији, пише Лајв сајенс.

Оно што Скадарско језеро чини геолошким уникатом јесте чињеница да је ријеч о такозваној криптодепресији. То значи да се знатан дио језерског дна налази испод нивоа Свјетског океана, док је површина језера изнад нивоа мора.

Скадарски басен типичан је крашки систем. Формиран је још током кенозојске ере, прије више десетина милиона година. Некада је овај простор представљао сложену мрежу подземних пећина и канала, насталих у тектонски осјетљивим и лако растворљивим стијенама. Током миленијума, дјеловањем воде, сводови тих пећина су се урушавали, стварајући пространо језерско дно какво данас познајемо.

Тајна зеленог спиралног плеса

Снимак из свемира управо приказује резултат процеса који је обликовао само језеро. Током касне зиме и раног прољећа, када долази до наглог топљења снијега на масивима Проклетија и Динарида, ријека Морача доноси огромне количине свјеже воде. Заједно са бујицама у језеро стижу и тоне фино уситњеног минералног талога са околних планина.

Овај седимент, претежно састављен од честица кречњака и доломита, остаје суспендован у горњим слојевима воде. Када се такве суспензије сусретну са снажним површинским вјетровима и природним хидродинамичким струјама, настаје гигантски вртлог.

Минералне честице рефлектују Сунчеву свјетлост у специфичном спектру, због чега језеро, посматрано са висине од неколико стотина километара, добија препознатљиву млијечнозелену нијансу.

Историја која израња из воде

Поред геолошке посебности, Скадарско језеро вијековима је било поприште значајних историјских догађаја. Богато је бројним острвима и локалитетима који чувају трагове прошлости, међу којима су острво Бешка, тврђава Грможур и олупина брода Скендербег.

На западној обали језера, уз саме трске, лежи овај историјски свједок Другог свјетског рата. Пароброд, који су заплијениле италијанске окупационе снаге, потопили су локални партизани 1942. године.

Посљедње прибјежиште кудравог пеликана

Највећа вриједност Скадарског језера ипак лежи у његовој биолошкој разноврсности. Као заштићено подручје од међународног значаја, оно представља један од најважнијих орнитолошких резервата у Европи.

На његовим мочварама, тршчацима и пространим пољима локвања живи више од 280 врста птица. Посебно мјесто заузима кудрави пеликан, симбол Скадарског језера и једна од највећих птица пливачица на свијету. Захваљујући строгим мјерама заштите, његова колонија посљедњих година успјешно се обнавља.

Истраживања су потврдила да је Скадарско језеро дом за чак 50 врста слатководних пужева, од којих су многе ендемске, што овај локалитет сврстава међу подручја са изузетно богатим биодиверзитетом ове групе организама.

Снимак Међународне свемирске станице тако представља много више од фасцинантне фотографије. Он подсјећа колико су природни процеси, историјско насљеђе и биолошко богатство Балкана дубоко испреплетени и колико је важно сачувати ова јединствена подручја за генерације које долазе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.