Како би изгледао Антарктик без леда

Некада давно, Антарктик није био ледена пустиња коју данас познајемо. Био је то жив и зелен свијет, препун праисторијског живота. Тешко је повјеровати, али испод километарског слоја леда и даље се крије тај прастари пејзаж – нетакнут, невидљив, али не и заувијек непознат.

Захваљујући вишегодишњем истраживању које спроводи Британски антарктички институт, свијет полако добија увид у то како заправо изгледа овај континент испод леденог покривача. Летјелице опремљене радарима, сонарима и инструментима за мјерење гравитације мапирају облик чврстог тла скривене земље.

Најновија карта скривеног свијета – под називом Бедмап3 – до сада је најдетаљнија. Открива планинске ланце, некадашње ријечне долине, дубоке котлине и простране равнице. Тим који води глациолог Хејмиш Причард истиче да ће ова мапа играти кључну улогу у разумијевању сложених односа између тла и леда, посебно у контексту климатских промјена које мијењају лице Антарктика.

"Ово је основни податак на којем се заснивају сви наши компјутерски модели који предвиђају како ће се лед кретати како температура буде расла. Замислите да поливате сируп преко неравног колача – сви ти испупчени и удубљени делови одређују куда ће сируп тећи и којом брзином. Исто важи и за антарктички лед, гребени га могу задржати, док ће низине убрзати његово кретање", објашњава Причард.

Заиста, занимљиво је питање – како би Антарктик изгледао када бисмо уклонили 27 милиона кубних километара леда који га прекривају? Која се геолошка прошлост крије испод? Какве тајне још нису откривене?

Некада бисмо могли само да нагађамо. Данас, захваљујући напредној технологији и годинама преданог рада, научници могу прецизно да мапирају оно што људско око не види. Британски антарктички институт више од шест деценија постепено прикупља податке – из ваздуха, са сателита, бродова, па чак и са експедиција које се крећу помоћу псећих запрега.

Бедмап3 је резултат тога рада - комбинација 277 истраживања дебљине леда, са чак 82 милиона прикупљених тачака података. Тиме су попуњене многе празнине из претходних мапа.

Једна од тих празнина тицала се мјеста где је ледени омотач најдебљи. Ранија мјерења смјестила су га у област Астеролабијумске котлине у Адели земљи. Али нова карта прецизира – најдебљи слој леда налази се на координатама 76,052 степена јужно и 118,378 степени источно, у неименованом кањону где лед достиже импресивних 4.757 метара дебљине.

До сада су недостајала и мјерења око планинских ланаца, обала и нунатака (изолованих планинских врхова који вире из леда). Бедмап3 је значајно побољшао разумијевање ових региона, укључујући и саму област Јужног пола, Антарктички полуострво, Западни Антарктик и Трансантарктичке планине.

Док је релативно лако измјерити висину ледене масе изнад нивоа мора, облик терена испод леда остаје мистерија без оваквих карата. Тим Хејмиша Причарда сада прецизније него икад може да процијени колико леда заиста постоји.

Према њиховим израчунима, укупна запремина леда на Антарктику износи 27,17 милиона кубних километара и покрива површину од 13,63 милиона квадратних километара. Просјечна дебљина леда – укључујући и ледене полице – износи 1.948 метара, а без њих – 2.148 метара.

У случају да се сав лед отопи, глобални ниво мора порастао би за око 58 метара. Иако је то у складу с ранијим проценама, нова карта доноси нијансиране корекције.

"Схватили смо да је Антарктичка ледена плоча дебља него што смо раније мислили и да се већи дио леда ослања на подлогу која се налази испод нивоа мора", објашњава картограф Питер Фретвел из Британског антарктичког института.

Додаје да "то значи да је лед изложенији топлој океанској води која све више продире до ивица континента. Оно што нам Бедмап3 открива јесте да је Антарктик рањивији него што смо до сада мислили", поручује он, а преноси Нова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.