Фото: Десет проналазача који се нису обогатили од својих популарних изума
Мада има врло богатих проналазача, добар дио уносних проналазака потиче из рада у државним истраживачким центрима, или су, пак, плод креативности појединаца који нису обдарени и пословним смислом.
Ово су приче 10 проналазача релативно новијих изума, који су постали веома популарни и донијели огромну зараду, али не њима.
Када је 1962. изумио своју прву практично употребљиву ЛЕД, предвидио је да ће једнога дана замјенити Едисонову сијалицу. Колеге су му говориле да заслужује Нобелову награду, али он им је одговорио:
- Смијешно је мислити да нам неко нешто дугује. Ако ћемо право, треба да будемо срећни што смо живи.
Спенсер Силвер је 1968. развио врсту љепка која је била “одљепљива”, а његов колега Фрај је дошао на идеју да га употреби како би му показивач у црквеној пјесмарици стајао на мјесту. Тако су настали чувени папирићи, којих се годишње прода око три милијарде. Њих двојица се, међутим, нису обогатили, мада не живе ни у сиромаштву.
Свој чувени изум направио је као војник Совјетске армије, док се у болници опорављао од повреда задобијених у II свјетском рату, и подарио га је отаџбини.
Никада није успјела да је региструје као свој проналазак и ништа није зарадила, упркос вишегодишњем парничењу. 1958. је добила судски спор против компаније “Пај”, али идуће године је банкротирала.
Ховеркрафт који је први пут саобраћао између Калеа и Довера направио је тестирајући своје идеје помоћу усисивача и металних конзерви. Добио је титулу витеза, али је годинама морао да се бори да би од британске Националне корпорације за истраживања и развој нешто и наплатио.
Програмер је ову игрицу, заједно са својим колегама, развио у руском истраживачком центру који је финансирала влада, 1985. Почео је нешто да зарађује тек 10 година касније, када је формирао “Тетрис компани”.
Проналазач се недавно пожалио да не може да задржи сој дом у Твикнехаму, Лондон, јер је упркос милионима продатих примјерака свог радија који ради без струје и батерија компанија с којом је ушао у посао преузела његов изум и остао је без контроле над производом и профитом.
Јапански бубњар Даисуке Инуе радио је као бубњар у оркестру уз чију музику су гости у баровима могли да пјевају. Једном кад није био у прилици да свира, музику је снимио на траку, а касније је направио 11 караоке машина које је изнајмљивао. Проналазак није патентирао и није на њему зарадио ни јен.
Њемачки студент је осамдесетих година почео да ради на овом пројекту, али пошто није имао новца за дистрибуцију, на тржиште је избачен тако да је патент могао да се преузме бесплатно.
Мрежу је створио како би помогао научницима који раде у Церну, и тврди да је тајна брзог успјеха његовог изума била управо у чињеници да је на располагање стављен бесплатно.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.