Зашто Трамп жели да купи најненасељеније и ледом оковано острво

Новоизабрани амерички предсједник Доналд Трамп је поручио како жели да Канаду учини 51. државом САД, да преузме контролу над Панамским каналом, али и купи Гренланд. Он чак не искључује могућност употребе војне моћи за преузимање Гренланда, иначе данске територије - гдје се налази америчка војна база.

Лидер републиканаца, чија инаугурација би требало да буде 20. јануара, одбио је да искључи употребу војне или економске моћи за постизање овог циља. Зашто Трамп жели да преузме Гренланд, територију која је 80 одсто прекривена снијегом и удаљена је више од 3.000 километара од главног града Вашингтона?

НА КРАЈУ СВИЈЕТА

Смјештен између Арктичког и сјеверног Атлантског океана, Гренланд је највеће острво на свијету и географски дио Сјеверне Америке. Ово арктичко острво има 2,17 милиона квадратних километара, што га чини око три пута већим од америчке државе Тексас.

Гренланд је држава, али није независна. Првобитно су нордијска насеља на Гренланду била дио Норвешке па су се тако придружила као дио Данско-Норвешке од 1380. па надаље. Када је Норвешка стекла независност 1814. године, Гренланд, Исланд и Фарска острва остали су под данском контролом. Данас је Гренланд и даље дио Краљевине Данске, али ужива широку аутономију и може одлучивати о многим областима политике без мијешања Копенхагена.

Ово острво је најрјеђе насељена територија на свијету и дом за око 56.000 становника, углавном домородачких Инуита. Око 80 одсто територије је покривено ледом, што значи да већина људи живи на југозападној обали око главног града, који је ближи Њујорку од Копенхагена. Унутрашњост земље је углавном прекривена глечерима. Привреда се углавном заснива на риболову. Велике субвенције данске владе чине око петину БДП-а.

Неке данашње мапе свијета могу да доведу у заблуду у погледу тога како Гренланд заправо изгледа. Острво је било под данском влашћу од раног 18. вијека до 1979. године, када је постало самоуправна територија. Од 2009. Гренланд има право да прогласи независност путем референдума.

Гренландски премијер Муте Егеде позвао је на независност од Данске. Однос између Копенхагена и Нуука није увијек био добар, а дискусије о независности од Краљевине се редовно појављују. Ово се појачало како се интересовање за Арктик повећало. Неки такође указују на незаинтересованост и неразумијевање гренландских и арктичких питања у Копенхагену. Интервенција САД у ово унутрашње политичко питање само је гориво на ватри.

ПОКУШАЈИ КУПОВИНЕ

САД су и у неком периоду размишљале о куповини Гренланда. Било је то најмање два пута укључујући 1867. и 1946. Први пут, САД су купиле Аљаску од Русије. Након овога, амерички државни секретар Вилијам Сјуард покушао је да преговара о куповини Гренланда од Русије, али покушај није успио.

САД су окупирале Гренланд 1941. након инвазије нацистичке Њемачке на Данску током Другог свјетског рата. Док је Гренланд још био данска колонија 1946. године, амерички предсједник Хари Труман предложио је куповину острва за 100 милиона долара у злату, што је Данска одбила. Ово је урађено под тајном хладног рата и јавно је објављено тек 1991. године у извјештају "Асошиејтед преса".

Ниједна понуда није остварена, али према споразуму о одбрани из 1951. године, САД су добиле ваздушну базу која се сада зове свемирска база Питуфик, на сјеверозападу Гренланда. Она се налази на пола пута између Москве и Њујорка, то је најсјевернија испостава америчких оружаних снага и опремљена је системом упозорења на ракете. Ако би Русија којим случајем послала ракете према САД, најкраћи пут за нуклеарно оружје био би преко Сјеверног пола и Гренланда.

Трамп је током свог првог мандата имао исте планове, а поново их је изнио крајем прошле године, поручујући да жели да преузме контролу над острвом на ком се налази америчка војна база. У Представнички дом америчког Конгреса већ је упућен нацрт закона који има за циљ да овласти преговоре да САД откупе Гренланд од Данске. Упитан да ли би искључио коришћење војне или економске принуде за освајање Гренланда или Панаме Трамп је одговорио: "Не, не могу да вас увјерим у било које од та два, али могу рећи ово, потребни су нам за економску сигурност".

Тим поводом огласиосе премијер Гренланда Муте Егеде понављајући да је амбиција житеља овог острва да стекне независност од Данске, истичући да народ Гренланда не жели да буде ни Данац ни Американац. Егеде је такође изразио спремност да "разговара" са Трампом, признајући да је његово одбијање да искључи употребу силе за освајање Гренланда "озбиљно".

Реаговао је и дански министар иностраних послова Ларс Локе Расмусен поручивши да Данска није спремна на продају, али и даље је отворена за разговоре, додајући да Вашингтон има "легитимне" интересе у региону.

СТРАТЕШКИ ПОЛОЖАЈ

Аналитичари Трампов потез објашњавају чињеницом да Гренланд нуди најкраћи пут од Сјеверне Америке до Европе. Ово даје САД стратешку предност њеној војсци и систему раног упозоравања на балистичке ракете.

САД су већ изразиле интересовање за проширење свог војног присуства на Гренланду постављањем радара у водама које повезују Гренланд, Исланд и Уједињено Краљевство. Ове воде су капија за руска и кинеска пловила која Вашингтон има за циљ да прати.

Такође, никако из вида не би требало изгубити и да Кина и Русија посљедњих година јачају своје арктичке војне капацитете. Руске војне операције у овом региону датирају још од марта 2015. године, што одражава потпуно нови и растући фокус на кључну област свијета.

Поред тога, ово острво је невјероватно богато рудама, укључујући и ријетке минерале који се користе у производњи батерија и високотехнолошкој индустрији. Према истраживању из 2023. године, 25 од 34 минерала које Европска комисија сматра критичним сировинама пронађено је на Гренланду.Острво обилује и налазиштима графита, бакра, никла, платине, кобалта, цинка, нафте, али и гаса. Истраживања су открила и знатне количине злата и то на југу ове земље.

Позната лежишта титанијума и ванадијума налазе се на југозападу и истоку. Постоје и одређена налазишта уранијума, али је његово ископавање, баш као и вађење нафте и гаса, забрањено због противљења локалног становништва. Према процјенама појединих стручњака, тренутна цијена процијењених количина минералних резерви на Гренланду износи више од 200 милијарди долара, док само земљиште цијелогострва, с обзиром на његову стратешку локацију, је око 2,8 билиона долара.

МОРСКИ ПУТЕВИ

Климатске промјене и губитак леда полако отвара и неке од стратешких бродских рута, продужавајући период којима се може пловити током љета на сјеверној хемисфери. Острво би такође могло да постане важна карика у одржавању линија снабдијевања од источне обале САД до сјеверне Европе. Поред тога, топљење леда могло би олакшати и приступ природним ресурсима у неким од међународних вода.

Трамп и његови савјетници сигурно су потпуно свјесни да Гренланд није на продају и да њихове изјаве изазивају негодовање. Овај потез представља примјер Трамповог прилично необичног приступа спољној политици и дипломатији. Што се тиче свега, од Панамског канала до рата у Украјини, Трамп даје гласна обећања. Може изгледати као да пуца из кука.

Међутим, ово је према мишљењу појединих аналитичара, преговарачка тактика. Гренланд вјероватно неће постати дио САД,али ако се оствари неки облик независности, ближа економска и војна сарадња са САД могла би бити природан развој догађаја. Централно питање овдје је - није шта Трамп жели, већ шта жели народ Гренланда.

ДУХ ИЗ БОЦЕ

Најава новоизабраног предсједника Америке да ће купити од Данске Гренланд, али и да би Канада могла да постане 51. држава Америке навела је и неке чланице Европске уније да буду гласније у својим територијалним претензијама.Посљедња у низу стиже из Бугарске од лидера екстремно десничарске странке Препород Костадина Костадинова који је истакао да би и Бугарска могла да почне да размишља као Трамп и затражи припајање Сјеверне Македоније "са којом дијели заједничке историјске коријене, језик и народ", али и регију Јужна Бесарабија која је тренутно подијељена између Молдавије, Румуније и Украјине, а која према идеји овог политичара "историјски припада само Бугарској".

Према истраживању института "Пју", нестраначког америчког истраживачког центра са сједиштем у Вашингтону, спроведеног у 19 држава од које су углавном све чланице НАТО-а или Европске уније, испоставило се да велики број испитаника у европским државама сматра да њиховој земљи припада неки дио сусједне државе. Тако чак 60 одсто Грка сматра да ова држава полаже право на дио Турске у Средоземљу, али и дио Сјеверне Македоније. У Турској 58 одсто грађана сматра да су територијално оштећени, у Пољској 48,  Словачкој 46. И Швеђани имају територијалне претензије према сусједима, њих чак 19 одсто, као и Британци и Холанђани са 23 одсто испитаних грађана. Што се тиче централне и западне Европе, односно Чешке, Њемачке, Италије, Француске и Шпаније, тај постотак се креће око 30 одсто. Наравно, ту је и Албанија која има претензије према свим сусједима, укључујући Србију, имајући у виду да је Тирана признала самопроглашено Косово.

Канада и Панама

Предсједник Доналд Трамп рекао је да ће захтијевати да се Панамски канал врати у потпуности, брзо и без питања у посјед САД, осим ако панамска влада не испуни, како је истакао, своје моралне и правне обавезе. САД су изградиле овај канал у 20. вијеку и задржале контролу над територијом која га окружује деценијама, прије него што су га пренијеле на Панаму почевши од седамдесетих година прошлог вијека. Нови амерички предсједник шаљиво је сугерисао да би САД требало да преузму и власништво над Канадом. Неки канадски политичари су одбацили тај приједлог, а премијер Онтарија Даг Форд је сугерисао да би Канада требало да купи Минесоту и Аљаску.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.