Сутра је Дан примирја: Како је 11. новембар 1918. године промијенио свијет

Глас Српске 10.11.2026 13:37

Фото: Агенције

БЕОГРАД – Дан примирја, 11. новембар, обиљежава се у знак сјећања на окончање Првог свјетског рата, најразорнијег сукоба који је свијет до тада видио, у којем је живот изгубило више од 17 милиона људи, а посебно тешко страдала Србија.

Најважније чињенице:

Примирје је потписано 11. новембра 1918.
Ступило је на снагу у 11 часова.
Споразум су потписале силе Антанте и Њемачка.
- Први свјетски рат званично је окончан Версајским мировним уговором 28. јуна 1919. године.
У рату је погинуло најмање 10 милиона војника, док је још толико људи умрло од болести и глади.
Србија је изгубила око 26 одсто становништва
Главни симболи празника су Наталијина рамонда и трака Албанске споменице.

Тог дана, 11. новембра 1918. године, у раним јутарњим часовима, у жељезничком вагону у шуми код Компијења, у Француској, представници Њемачке потписали су примирје које је ступило на снагу тачно у 11.00 часова по средњоевропском времену.

Завршни чин Првог свјетског рата

Био је то завршни чин Првог свјетског рата, започетог четири године раније, у јулу 1914. године, нападом Аустроугарске на Србију.

Примирје потписано 11. новембра 1918. године подразумијевало је обуставу непријатељстава, повлачење њемачких војних формација на источну обалу Рајне, савезничку окупацију Рајнске области, предају њемачке ратне технике, као и ослобађање заробљених и интернираних лица.

Међу најважнијим одредбама биле су:

прекид непријатељстава;
повлачење њемачких трупа са окупираних територија;
забрана уништавања инфраструктуре;
размјена ратних заробљеника;
обавеза плаћања ратне одштете;
предаја и уништавање дијела њемачких ратних бродова и подморница.

Ипак, потписивање примирја није значило и формални завршетак Првог свјетског рата. Преговори о коначним условима мира настављени су након тога, а рат је званично окончан Версајским мировним уговором, потписаним 28. јуна 1919. године

Поморска блокада Њемачке је настављена, док је утврђивање обима ратне одштете остављено за накнадне преговоре и стручна тијела.

Примирје је потом продужавано све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године.

Њемачке савезнице Бугарска, Турска и Аустроугарска капитулирале су нешто раније.

Након што је српска војска пробила Солунски фронт средином септембра 1918. године, услиједио је слом тог ратишта. Бугарска је капитулирала 29. септембра, затим је то учинила и Турска, а 3. новембра и Аустроугарска.

Поразу Централних сила претходила је тешка криза, проузрокована вишегодишњим исцрпљујућим ратовањем. У Њемачкој је владала глад, а крајем рата земљу је погодила и епидемија шпанске грознице. У Аустроугарској су владали општа нестабилност, масовна дезертерства и процес распада Монархије, након што је на више мјеста проглашено отцјепљење.

Војни пораз Њемачке и пут ка примирју

На Западном фронту њемачка војска поражена је код Амијена у августу 1918. године, након чега је, због напредовања савезничких снага, у Берлину завладала паника.

Њемачка влада се у драматичним околностима обратила предсједнику Сједињених Америчких Држава Вудроу Вилсону, нудећи преговоре о условима престанка ратних дејстава на основу његових Четрнаест тачака. Основу Вилсоновог програма чинило је право народа на самоопредјељење.

Претходно је у штабу њемачке Врховне команде у Спа, на територији окупиране Белгије, закључено да је наставак борбе безизгледан. Генерал Ерих Лудендорф је крајем септембра саопштио цару Вилхелму Другом да је пробој њемачких линија вјероватан и предложио покретање иницијативе за примирје.

Крајем октобра у Њемачкој је избила побуна. Почела је 29. и 30. октобра у луци Вилхелмсхафен, одакле се брзо проширила. Цар Вилхелм Други абдицирао је 9. новембра, а наредног дана упутио се у избјеглиштво у Холандију.

Нови канцелар, принц Максимилијан од Бадена, на ту функцију дошао је 3. октобра, са задатком да Њемачку поведе ка миру. Управо он је 9. новембра прогласио укидање монархије, након чега се повукао са положаја канцелара у корист социјалдемократе Фридриха Еберта.

Владе Француске, Велике Британије и Италије, иако нису биле сагласне са Вилсоновом идејом самоопредјељења народа, 5. новембра постигле су договор о започињању преговора о примирју.

Њемачка делегација, предвођена Матијасом Ерцбергером, кренула је у Француску 6. новембра, а преговори о условима примирја почели су два дана касније, 8. новембра.

Њемцима су предочени услови примирја, уз рок од 72 часа за потписивање. Маршал Фердинанд Фош, који је углавном обликовао текст примирја, током преговора појавио се само два пута.

Након мањих измјена, примирје је усаглашено у 5.00 часова, а потписано до 5.20. На снагу је ступило у 11.00 часова, 11. новембра 1918. године.

Потписници су, са савезничке стране, били маршал Фердинанд Фош и британски адмирал лорд Рослин Вемис. Њемачку делегацију чинили су политичар Матијас Ерцбергер, дипломата Алфред фон Оберндорф, генерал Детлоф фон Винтерфелд и капетан Ернст Ванселов.

Тим чином ратна дејства обустављена су у Европи, али су у појединим дијеловима свијета потрајала још извјесно вријеме. У источној Африци, на подручју Тангањике и Сјеверне Родезије, борбе су настављене још двије седмице.

Чак и на дан потписивања примирја, 11. новембра 1918. године, до 11.00 часова, на фронту је погинуло 2.738 људи.

Више од 17 милиона жртава, Србија претрпјела највеће губитке

Током Првог свјетског рата погинуло је више од 17 милиона људи, међу којима је нешто више било на страни Антанте. Скоро десет милиона чиниле су војне жртве, док су остало били цивили.

Сразмјерно величини земље и броју становника, најтрагичније посљедице рат је оставио по Србију.

У меморандуму Делегације Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на Мировној конференцији у Паризу 1919. године наведено је да је Србија до октобра 1915. године мобилисала 707.343 лица, односно 24 одсто становништва или 40 одсто мушке популације.

Према истом документу, укупни губици Србије износили су 1.247.435 људи, односно 28 одсто становништва из 1914. године.

Од тога је било:

402.435 војних губитака;
845.000 цивилних жртава.

Нестанак великих царстава и настанак нових држава

Исход Првог свјетског рата довео је до нестанка Аустроугарске, која је и започела рат нападом на Србију. На њеним рушевинама настале су нове националне државе Аустрија и Мађарска.

Њемачка је изгубила дијелове територије на истоку у корист Пољске, док су Алзас и Лорена враћени Француској. Одузете су јој и све колоније, међу којима су Тангањика, Камерун, Југозападна Африка, Того и Нова Гвинеја.

Турска је изгубила посједе на Блиском истоку, док је захваљујући одлучности Кемала Ататурка избјегла да и сама буде потпуно распарчана.

Руско царство нестало је као посљедица револуција у тој земљи, фебруара и октобра, односно новембра 1917. године. Совјетска Русија иступила је из рата крајем те године, а коначно је то потврђено сепаратним миром у Брест-Литовску, потписаним у марту 1918. године.

На рушевинама несталих империја настале су нове националне државе: Чехословачка, Пољска, Финска, Естонија, Летонија и Литванија. Италија, Румунија и Данска добиле су територијална проширења, као и Јапан на Пацифику и Португалија у Африци.

У Београду је регент Александар Карађорђевић 1. децембра 1918. године прогласио формирање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, потоње Југославије, што је у то вријеме доживљено као остварење националних идеала.

У савременој Србији Дан примирја обиљежава се као државни празник.

Наталијина рамонда – цвијет који оживљава и када се потпуно осуши

Један од најпрепознатљивијих симбола Дана примирја у Србији јесте Наталијина рамонда, позната и као „цвијет феникс“, због необичне способности да поново оживи чак и након што се потпуно осуши.

Ова ријетка биљка може да преживи дуге периоде без воде. Када изгледа потпуно осушено и беживотно, довољно је да добије мало воде како би поново оживјела.

Симболика Наталијине рамонде повезана је са страдањем српског народа и војске у Првом свјетском рату, али и њиховим опоравком и обновом државе након огромних губитака.

Као што ова биљка поново оживљава послије потпуног сушења, тако се и Србија након великих страдања уздигла и обновила.

Постоје двије блиске врсте ове биљке:

- Српска рамонда (Ramonda serbica) – врста коју је описао ботаничар Јосиф Панчић 1874. године.
- Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae) – добила је име по краљици Наталији Обреновић.

Рамонда је откривена на подручју Шпаније још тридесетих година 19. вијека, а њене балканске врсте касније су привукле пажњу ботаничара.

Наталијину рамонду открио је и описао Сава Петровић, дворски љекар краља Милана Обреновића, 1884. године. Име је добила у част краљице Наталије.

Ова биљка расте на подручју Балкана, у Србији, Сјеверној Македонији и Грчкој, а посебно је симболично њено присуство на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, мјесто једне од најзначајнијих битака српске војске у Првом свјетском рату.

Амблем Дана примирја обједињује оба симбола – цвијет Наталијине рамонде и траку Албанске споменице. На тај начин повезани су страдање, повлачење, истрајност и обнова српске државе.

Албанска споменица – одликовање за вјерност отаџбини

Други важан симбол Дана примирја јесте Албанска споменица, односно одликовање установљено у знак сјећања на повлачење српске војске преко Албаније током зиме 1915/1916. године.

Споменица је установљена 5. априла 1920. године указом престолонасљедника, принца-регента Александра Карађорђевића, у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.

Ово државно војно и цивилно одликовање додијељено је припадницима српске војске који су учествовали у повлачењу преко албанских планина.

Током повлачења, поред војске, преко Албаније у Грчку кретали су се и врховна команда, краљ, Народна скупштина и дио цивилног становништва.

На острву Крф, уз помоћ савезника, српска војска је обновила своје снаге, након чега је учествовала у пробоју Солунског фронта 1918. године.

На предњој страни Албанске споменице, испод орла, налази се медаљон уоквирен ловоровим вијенцем, са профилом главе Александра Карађорђевића и натписом: „СВОЈИМ РАТНИМ ДРУГОВИМА АЛЕКСАНДАР“.

На полеђини се налази натпис у три реда: „ЗА ВЕРНОСТ ОТАЏБИНИ“.

Како се Дан примирја обиљежава у свијету

Једанаести новембар обиљежава се у бројним земљама свијета, посебно у некадашњим савезничким државама.

У Великој Британији, Канади, Аустралији и Француској овај датум посвећен је сјећању на погинуле и нестале војнике у Првом и Другом свјетском рату, али и у другим оружаним сукобима.

У Великој Британији и земљама Комонвелта обиљежавање се традиционално одржава у 11 часова, када се минутом ћутања одаје почаст страдалима. То је вријеме када је примирје 1918. године ступило на снагу.

Празник се назива Дан сјећања или Дан примирја, а у Великој Британији први пут је званично обиљежен на годишњицу потписивања примирја, 11. новембра 1919. године.

Тада је краљ Џорџ Пети позвао становништво да застане и два минута ћутања посвети жртвама рата.

Данас се у тим земљама одаје почаст и страдалима у каснијим сукобима, укључујући ратове у Заливу, на Фокландским острвима, у Ираку и Авганистану.

Симбол Дана сјећања у Великој Британији је црвени мак.

Овај цвијет расте на некадашњим бојиштима Белгије и сјевера Француске, а постао је симбол сјећања на војнике погинуле у Првом свјетском рату.

Посебно мјесто заузима у ратној поеми „На пољима Фландрије“, која говори о мацима који су процвјетали на мјестима масовних гробница и разорених бојишта.

У Сједињеним Америчким Државама 11. новембар обиљежава се као Дан ветерана, посвећен одавању почасти свима који су служили у оружаним снагама.