Ко је био српски официр коме је посвећена пјесма „Ђенерале, ђенерале“

БИЈЕЉИНА – Вељко Раденовић (1955–2012), потпуковник Полиције Србије и командант Посебних јединица полиције у Призрену током рата на Косову и Метохији, у народу је био познат по надимку Ђенерал. Преминуо је 29. септембра 2012. године у Крушевцу.

 

Раденовић је током сукоба на Косову и Метохији командовао Посебном јединицом полиције у Призрену све до повлачења Војске и полиције у јуну 1999. године.

Посебно је остао упамћен као командант српских јединица које су од 17. до 20. јула 1998. године учествовале у борбама за ослобађање Ораховца.

Командант Посебне јединице МУП-а

Раденовић је од фебруара 1992. године био командант Специјалне јединице МУП-а Савезне Републике Југославије.

Учествовао је и у Одбрамбено-отаџбинском рату, на подручју Вишеград–Фоча–Горажде.

Почетком септембра 1995. године пребачен је у Славонију и Барању, на границу са Хрватском, гдје је остао до потписивања Дејтонског мировног споразума.

„За мном, браћо!“

Међу колегама и подређенима Раденовић је постао познат по борбеном покличу „За мном, браћо!“

Патио је од шећерне болести, али га то није спријечило да буде на терену. У борбу је, како се наводи, увијек са собом носио залихе инсулина и чоколаде.

Његов лик и ратни пут остали су упамћени међу онима који су са њим били на ратиштима, а надимак Ђенерал остао је трајно везан за његово име.

Одликован постхумно

Вељко Раденовић је постхумно, на Сретење 2022. године, одликован Орденом за заслуге за одбрану и безбједност Србије првог степена.

Споменик Раденовићу откривен је 24. марта 2022. године у Крушевцу.

Пјесма „Ђенерале, ђенерале“

Његово име остало је забиљежено и у пјесми.

Музичар Гаврило Кујунџић из Ораховца посветио је Вељку Раденовићу пјесму „Ђенерале, ђенерале“, која је допринијела томе да прича о његовом животу и ратном путу остане присутна у колективном сјећању.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.