Рајко Радовановић објавио књигу о стрипу "Психоделија љубави"

БАЊАЛУКА - Дугогодишњи новинар и публициста Рајко Радовановић објавио је књигу огледа о стрипу под називом "Психоделија љубави" у издању "Девете димензије".

У питању је зборник текстова писаних о теми девете умјетности током претходних четрдесетак година за разне медије, овдје први пут скупљених на једно мјесто у сређеним и заокруженим верзијама. Укупно је то 13 текстова подијељених у четири поглавља на 174 странице, који се баве различитим стриповима и ауторима.

Уводно поглавље почиње неоспорним класиком девете умјетност "Принцем Валијантом" Харолда Фостера у веома занимљивом тумачењу под насловом "Витезови и мелодрама".

Друго поглавље "Неки стари Европљани" посвећено је великанима стрипа Старог континента попут "Корта Малтезеа" Хуга Прата у тексту "Географија авантуре", Шарлијевог и Жировог "Блуберија" у осврту "Старе легенде у новој пресвлаци", ту је есеј "Стое Оркео" о револуционарним радовима Жироа под именом Мебијус. У овом поглављу заступљена је исцрпна анализа радова белгијског мајстора Хермана Ипена "Прича о јунацима", која се бави стриповима "Команча", "Џеремаја", "Торњеви Боа Морија" и другим. Слиједи још неколико осврта "Јунак и авантура, измишљено и стварно", које се бави ремек-дјелом "Ношени вјетром" Франсоа Буржона, исцрпна анализа уличног ноара стрипа "Торпедо", Абулија и Бернета под насловом "Филозофија кревета и улице" и текст "Метафизика страха и забаве", који се бави појавом и утицајем "Дилана Дога", великог Тицијана Склавија.

У сљедећем поглављу "Неки млади Американци" књига се сходно називу бави стриповима америчких аутора, попут браћа Ернандез и њиховим ремек-дјелом "Љубав и ракете", потом долази на ред каријега легендарног Френка Милера, под називом "Час у рају, час у паклу", потом осврт под називом "Можете ли да убијете?" на култни стрип "100 метака" тандема Азареала и Рисо и анализа једног од релативно новијих стрипова "Берлин" Џејсона Лутса, насловљена "Људскошћу против таме".

За крај књиге у поглављу насловљеном "Умјесто поговора" Радовановић се бави каријером јединог домаћег аутора Данијела Жежеља у тексту "Љубав, црно-бијела и врела", иако треба признати да је овај велемајстор стрипа највећи дио свог опуса реализовао у иностранству.

Текстови јасно представљају развој Радовановића као аутора током претходне четири деценије, али заједничка карактеристика им је да су писани једноставно, комуникативно и врло студиозно, са стриповима у првом плану, а не личним егзибицијама аутора на тему којом се бави.

Како Радовановић каже љубав према стрипу се развила још у дјетињству преко "Бонелијевих" стрипова.

- Сјећам се да сам, током основне школе, скупљао "Бонелијеве" стрипове које је објављивао "Дневник" у "Златној серији" и "Луновом магнус стрипу". Увијек сам обожавао "Текса Вилера" и "Великог Блека", поготово "Команданте Марка" и "Загора", а мрзио "Капетана Микија" и "Малог ренџера". Од почетка сам осјећао да има нешто у "Кену Паркеру", али то себи осам година нисам могао да објасним. Касније сам схватио - наводи Радовановић.

Касније је, како сам наводи, направио искорак према озбиљнијим радовима, прво кроз филмске, књижевне, а потом и новинске текстове аутора попут Богдана Тирнанића.

- Појавиле су се књиге (Марк Твен, Карл Мај,) филм (биоскоп, тематски циклуси на телевизијама, Тиркетови текстови у НИН-у, рокенрол (грамофонске плоче, касете, радио, "Џубокс") и то ме мало одвукло од стрипа. Вратио ме "Џеремаја у "Стрип арту", али не оне прве три епизоде него култна прича "Заморче за вјечност". То ми је годинама било чудесно. Негдје је ту дошло и до закачињања за посљедње епизоде Херманове "Команче" кроз читање "Стрипотеке" са епизодама "Са звијездом на грудима" и "Ранчеви горе" и од тада читање и скупљање стрипова више никада није престало - каже Радовановић.

Како он наводи у поговору књиге, тешко је рационално објаснити читање стрипова, јер колико се год то временом претварало у неку врсту професије, у суштини је ипак ствар емоција или љубави, чак кад је она у суштини чиста психоделија.

- Кад погледам уназад, моје објашњење, највише само себи, јесте, зашто толико времена већ проводим са стриповима и људима који се баве стриповима? Зашто то волим? Има ли смисла све то уопште? Потпуно је, наравно, јасно. Ова књига је непосредна посљедица првенствено моје потребе да будем са стриповима, да будем у њима и да будем око њих.

Оно што знам, након свих ових година читања, писања и објављивања те потврђивања и разочаравања квалитетом стрипова које сам читао и текстова које сам писао јесте да је битно мени. Битно, иако сам данас свјестан са временом да важно и неважно, добро и лоше, јасно и варљиво врло често током живота мијењају мјеста. Оно што хоћу да кажем је да сам неке стрипове волио, па престао да их волим, неке сам презирао, па онда баш заволио, касније их читао на стотине пута. Кад томе додате све могуће комбинације између тих крајности, потпуно свјесни чињенице да није баш до вас, те да та разочарања имају и другу страну, типа предивног осјећаја кад неки стрип заволите, рецимо у трећем читању, 40 година након првог, с годинама у себи смањујете искључивости и повећавате амбиваленцију, односно склоност према компромису - наводи Радовановић.

Суштински "Психоделија љубави" јесте хронолошки зборник текстова који су посвећени ауторовој склоности према стриповима, које је читао или скупљао током четири деценије, а објављивао у раним часописима у неколико држава од бивше СФРЈ до постјугословенских земаља, а неки никад нису били објављени.

Радовановић, иначе врло студиозан око детаља и датума у текстовима, намјерно није желио прецизирати гдје су они објављени, јер је "хиљаду" пута мијењао њихов садржај и то и нема више толико смисла. Другим ријечима, како сам наводи у поговору књиге, важнији су стрипови од текстова о стриповима или да будемо још прецизнији у цитирању аутора, једино стварно битна јесте само једна ствар: Узми стрип у руке!

Књига је у тврдом повезу, дизајн корица је урадио Срђан Салат, додатно је обогаћена бројним илустрацијама из стрипова којима се аутор бави на њеним страницама. Укратко, врло вриједно и занимљиво штиво, ако сте љубитељ стрипова, наравно тик иза њиховог читања.

АУТОР

Рајко Радовановић (Бањалука, 1967) добар дио радне каријере провео је у медијима.

У "Гласу Српске" прошао је све степенице, од новинара сарадника до главног и одговорног уредника и директора медијске куће. Писао је о различитим темама у тридесетак новина и часописа из бивше Југославије. Објављивао је између осталог и текстове у бањалучком "Репортеру", сарајевским "Данима", "Недјељи", "Валтеру", загребачком "Оку" и "Холивуду", београдском "Укусу несташних"... Објавио је и четири књиге филмских есеја и приказа: "Амерички филм и како га избјећи?" (1994), "Холивудске приче" (1997), "Сјај и биједа мита" (2000) и "Филм фатале" (2003; заједно са Олегом Сладољевим Јолићем).

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.