Фото: Promo
| Lokomotiva/Alak Siner knjiga 1
БЕОГРАД - Издавачка кућа "Локомотива" ускоро би требало да објави култни стрип "Алак Синер" легендарног аргентинског ауторског двојца Карлоса Сампаја и Хосеа Муњоза, и то у два луксузна тома.
Остварење "Алак Синер" један је од најзначајнијих стрипова аргентинске и свјетске сцене, настао из љубави аутора према класичном америчком ноару, али и њиховог снажног друштвеног и политичког сензибилитета.
Алак Синер постао је приватни детектив јер у полицији нема мјеста за бунтовнике попут њега. Живи и ради у Њујорку, али га нећете видјети како шета Петом авенијом. Своје дане проводи међу другим губитницима и неприлагођенима, за шанком, уроњен у дуванске и алкохолне паре.
Циничан и лишен илузија, лица изрованог патњом, меланхолијом и тугом, Синер је потомак класичних детектива из романа Дешијела Хамета и Рејмонда Чендлера, али са снажним јужноамеричким револуционарним печатом.
Карлос Сампајо и Хосе Муњоз, славни аргентински ауторски двојац, натапају Синерове авантуре безнађем, самоћом, неправдом, депресијом, огорчењем и мраком.
Врло брзо напуштају класичну детективску форму, осјећајући потребу да са љевичарских позиција проговоре о важним политичким, друштвеним и социјалним темама.
У причу убацују и бројне референце на своје страсти и љубави, од филма и књижевности до сликарства и музике, стварајући слику дубоко болесног и изопаченог свијета, свијета у којем, како истичу аутори, нажалост и сами живимо.
Алак Синер је уједно и позитиван примјер употребе стриповског језика у сврху приказивања људских проблема, наших и ваших. Фашистичких стрипова имамо напретек у свим дијеловима свијета. Поготово у Сједињеним Америчким Државама. Овај пут узвраћамо напад њиховим властитим оружјем - навели су аутори.
Карлос Сампајо рођен је 17. септембра 1943. године у Кармен де Патагонесу у Аргентини. Током седамдесетих година прошлог вијека напустио је родну земљу и отишао у Италију због нестабилне политичке ситуације и својих изразито љевичарских ставова.
"Алак Синер" његово је најпознатије дјело, али је са Муњозом радио и на стриповима "Бар код Џоа", својеврсном спин-офу Синеровог свијета, као и на стрипу "Били Холидеј".
Сампајо је потписао и стрипове "Међународни агент", који је цртао још један легендарни аргентински аутор Шијафино, те "Еваристо", који је цртао Солано Лопез.
Хосе Антонио Муњоз рођен је 10. јула 1942. године у Буенос Ајресу. Студирао је умјетност, а био је и ученик Алберта Брече и Уга Прата.
Године 1972. преселио се у Шпанију под притиском војне хунте у Аргентини, а потом је у Италији започео сарадњу са Сампајом. Према многим критичарима, Муњозов цртачки стил директно се везује за експресионизам, јер своје гротескно обликоване ликове урања у изразиту варијанту технике "chiaroscuro", односно снажног контраста свјетлости и таме.
Муњоз је са непуних 19 година помагао Солану Лопезу, а сарађивао је и са великим аргентинским сценаристом Остерхелдом. Након што је учествовао у изради неколико епизода серијала "Ерни Пајк", радио је и стрипове за британско тржиште, посебно са Рејем Колинсом у часопису "Мистериx". Од 1975. године започиње његов најпознатији пројекат - "Алак Синер" са Сампајом.
Муњоз је три пута награђиван на престижном фестивалу стрипа у Ангулему, а 2007. године добио је и Велику награду фестивала за животно дјело.
Објављивање "Синера" у два луксузна тома доноси домаћим љубитељима девете умјетности прилику да се упознају са једним од најважнијих остварења стрипа, у којем се класична детективска прича претвара у много ширу причу о друштву, политици, усамљености и људској природи.
Стрип је настајао током дугог временског периода. Први албум, "Мемоари приватног детектива", започет је 1975, а завршен 1977. године, док је посљедњи албум, "Случај С.А.Д.", завршен 2008. године.
Сампајо и Муњоз су, укратко, на свом најпознатијем јунаку радили пуне 33 године, постепено развијајући његов карактер, али и сложени и мрачни свијет који га окружује.
"Алак Синер" тако остаје много више од класичног детективског стрипа - ријеч је о дјелу које кроз ноар атмосферу, експресивни цртеж и приче о аутсајдерима говори о друштву, политици, неправди, усамљености и људској природи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.