Јури Ландман: Стрип је моја прва љубав, а музика занимљива мистерија

Бранислав Предојевић 01.11.2026 21:37

Фото: Агенције | Јури Ландман

- Разлог је била пандемија вируса корона. Мој посао се углавном састоји од путовања и предавања, а то је одједном стављено на чекање. Нисам имао шта да радим, па сам могао да бирам између писања књиге о музици, што ми је такође била амбиција, или стварања стрипа, што се такође налазило на мојој листи жеља.

Рекао је ово за "Глас Српске" Јури Лендман, холандски стрип умјетник и градитељ инструмената, објашњавајући зашто се вратио након дуже паузу цртању стрипова? Познати умјетник који је гост 9. Међународног салона стрипа у Бањалуци од 6. до 8 новембра, истиче да га је музика одвела од девете умјетности, али да је стрип ипак његова прва љубав.

- Одлучио сам се за забавнију варијанту и прихватио се стрипа као пројекта. Завршио сам га за три мјесеца, а колорисање је потом узело још неколико мјесеци, рекао је Ландман.

ГЛАС: Ваша каријера представља фасцинантан прелазак са папира и цртежа на стварање јединствених звучних скулптура и инструмената. Како је изгледао тај унутрашњи преокрет, да ли је изградња гитара са трећим кобилицом (Third Bridge) била природан наставак Вашег визуелног експериментисања?

ЛАНДМАН: У 24. години купио сам стрипарницу. То је било након што сам објавио своје прве двије књиге, а уједно сам свирао и у бенду. За продавницу је био потребан намјештај за излагање књига. Намјештај за стрипарнице не можете заиста купити у "Икеи" или сличним салонима, јер они продају само намјештај за куће. Тако сам био практично приморан да сам направим полице и витрине за књиге, при чему сам брзо схватио да имам таленат за то. Вјероватно зато што добро цртам, па лако могу да размишљам у тродимензионалним структурама. У сваком случају, када сам савладао ту вјештину, могао сам да направим корак ка дуго жељеној амбицији да конструишем сопствене жичане инструменте. Већ сам знао за Глена Бранку и Бредфорда Рида, који су направили тај храбар искорак, напустивши припремљене гитаре (гитаре са предметима додатим ради измјене звука) и кренувши радикалнијим путем ка потпуно новим конструкцијама жичаних инструмената.

ГЛАС: Дизајнирали сте инструменте за неке од најутицајнијих алтернативних бендова, као што су "Соник Јут" (модел Тhe Moonlander за Лија Рoналда и гитара за Терстона Мура) и "Лајарс". На који начин су ти музичари помогли да Ваши експериментални концепти оживе у пракси?

ЛАНДМАН: "Соник Јут" су обликовали моју каријеру. Прије свега, они су ми били инспирација за истраживање алтернативних штимова и модификација гитаре, а одатле и за прелазак на изградњу инструмената. Међутим, велики замах за каријеру дошао је када сам понудио Лију да му направим инструмент, што је он прихватио. Од тог тренутка, многа врата су се отворила сама од себе. Да би се то разумјело, морате имати на уму да је то била 2006. година, када је бенд био хедлајнер фестивала широм свијета и важио за онај легендарни, 'најегзотичнији гитарски бенд' на планети. Они више не постоје, али у том аспекту и даље остају недостижни.

Након што је "Соник Јут" отишао на паузу, остао сам углавном у контакту са Лијем и почео да правим друге инструменте за њега ван домена жичаних инструмената. Много сарађујемо и током година смо изградили дивно пријатељство.

ГЛАС: Кроз пројекат "Home svingerр" и бројне међународне радионице омогућили сте љубитељима музике широм свијета да сопственим рукама праве експерименталне инструменте. Колико је важно демократизовати звук и приближити савремену авангардну умјетност широј публици?

ЛАНДМАН: За познате извођаче радио сам у периоду од 2006. до 2009. године. Убрзо сам примијетио двије ствари: прво, музичка индустрија се бави квантитетом, а не квалитетом; и друго, увијек сам се осјећао помало непријатно у друштву познатих личности, јер сте на неки начин на неравноправном нивоу. Са радионицама је све много опуштеније. Учесници су обични људи и то ми више одговара. Сада, када сам старији, дешава се да будем онај у кога се угледају. Разумијем то, па први сат може бити мало суздржан, све док не открију да сам на крају и ја само обичан лик. Мој ЦВ је дуг јер ово радим дуги низ година, али нисам масовно познат умјетник – и заправо сам срећан због тога. Радионице су ми донијеле толико пријатељстава широм Европе која никада не бих стекао да сам био само музичар на сцени. То није било планирано унапријед, али када сам искусио ту 'нердовску' атмосферу "Уради сам" радионица и профил људи које она привлачи, тотално сам то пригрлио. То је управо профил људи са којима желим да проводим вријеме: радознали, трагачи, они који се мало боре са стварима, дивљи и духовити, а њихово познавање културе је углавном на веома високом нивоу. Много сам научио од свих тих учесника.

ГЛАС: Као аутор који је подједнако успјешан у стрипу и звучној умјетности, видите ли дубљу везу између ритма и кадрирања у стрипу с једне стране, и структуре буке, резонанције и фреквенција с друге?

ЛАНДМАН: Не баш. Стрип је моја прва љубав, док је музика за мене више нека врста мистерије. Знам да сам добар у стварању специфичних звукова, али сам као композитор и музичар прилично ограничен. Потребно ми је много труда да дођем до нове музичке композиције. Са цртањем и писањем прича то иде лако. Имам много прича у глави које бих могао да нацртам, ту ми је само вријеме ограничавајући фактор. На крају, оно што им је можда заједничко је моја филозофска наклоност ка теорији и естетици, како у писању прича, тако и у музици.

ГЛАС: Поред практичног и умјетничког рада у музици, аутор сте и значајних музиколошких дјела – књиге о припремљеним гитарама Нице Ноисе и студије о поријеклу музичких скала и клавијатура. Да ли су научна прецизност и математика основа Ваше креативности или је посриједи једноставно жеља да своје знање пренесете другима?

ЛАНДМАН: На ово се најбоље може одговорити објашњењем мог карактера. Умем да будем изузетно опсесивно-компулзиван, али не на хаотичан начин. То је заправо мој квалитет. Као колекционар стрипова, то се манифестује тако што купујем све књиге једног цртача ако ми се његов рад допадне. А онда те књиге у мом ормару морају бити поређане по датуму објављивања! У супротном не могу да спавам(смијех). То се не огледа само у мојој потреби да тако неуротично сакупљам ствари; исти феномен имам и када желим нешто да разумијем – купујем или читам сваки могући исечак до ког могу да дођем. Када су у питању музички инструменти, то је довело до мог 25-годишњег истраживања микротоналности, њене повезаности са хармонијом сфера, Хладнијевим фигурама, циматиком, теоријом фрактала, теоријом хаоса и тако даље. И, што је фрустрирајуће, до сазнања колико је то научно поље загађено псеудонауком и протонауком. То ме фрустрира већ 25 година и сада коначно имам осјећај да знам довољно о томе да бих све преточио у књигу. Али за то су биле потребне године веома дубоког истраживања. Током пандемије започео сам са читањем о психологији маса, јер је цијела ситуација била толико луда, а масовна паника фасцинантна. Прочитао сам око пола метра темељне литературе о тој теми и данас прилично добро познајем и ту науку. Графички роман који тренутно стварам бави се управо тиме. А сада имамо и "wоке" лудило, које сматрам новом хистеричном масовном заблудом која дјели многе сличности са Маовом "Малом црвеном књигом" и Штазијем. Ова деценија је пуна веома чудних феномена. Али трудим се да избјегавам детаљнију савремену критику, јер вас данас лако могу "отказати" (кенсел) на основу преурањених претпоставки.

Порука

ГЛАС: Ваша посјета Бањалуци спаја два свијета којима сте посветили живот – стрип и необичну музику. Какву поруку доносите домаћој публици на "Салону стрипа" и шта посјетиоци могу очекивати од сусрета са умјетником чији рад брише границе између медија?

ЛАНДМАН: Рекао бих, уживајте у изложби! Кући сам пронашао 10 примјерака распродатог српског издања моје књиге и донијећу их са собом. Вјероватно ће бити организован неки јавни интервју и свирка уживо? Нисам још провјерио тачне детаље догађаја. Али такође ћу проводити вријеме са другим умјетницима и највјероватније ћемо често бити у граду на пићу и дружити се са људима. Долазим са добрим пријатељом Ериком Хевелом, који је такође стрип-аутор. Радујем се томе!