Ерик Хeвел за "Глас Српске": Чаролија папира и даље пркоси дигиталном добу

Прошле године, током посјете фестивалу у Мостару, изненада сам се сусрео са једним српским часописом у којем је била објављена епизода стрипа "Јануари Џонс". Помислио сам да би било сјајно када би након тога и читави албуми мојих радова били објављени на Балкану, а овај позив, са једне стране представља мали, али нимало безначајан корак, у тој мисији, а са друге стране волим упознати нове средине и нове читаоце стрипова.

Рекао је ово за "Глас српске" славни холандски стрип-аутор Ерик Хeвел, објашњавајући разлоге због којих је прихватио позив Удружења девета димензија да буде гост деветог Салона стрипа у Бањалуци. Стрип-аутор код нас је најпознатији по сјајном стрипу "Јануари Џонс", али иза њега стоји импресивна каријера на глобалном плану са читавом гомилом радова из области девете умјетности.

- Иза себе имам око 60 наслова (рачунајући све публикације), од којих неколико десетина свакако заслужује да стигне до читалаца у овом дијелу Европе, а најбољи начин за контакт са читаоцима поред све те технологије јесте да људе упознате лично.

ГЛАС: Ваш цртачки рукопис је нераскидиво везан за естетику чистог цртежа ("чисте линије"), коју су прославили великани попут Ержеа и Жилара. Зашто сте се опредијелили баш за овај визуелни језик и колико је захтјевно одржати ту привидну једноставност док приказујете сложене историјске и архитектонске детаље?

ХEВЕЛ: Мартин Лодевејк ми је предложио да користим тај стил да бих брже напредовао. Нисам завршио ликовну академију и сматрам се самоуким умјетником. Мартин ми је савјетовао да проучавам Ержеа и ауторе попут њега. До тада сам као тинејџер био инспирисан магазином "МАД" (Мортом Дракером и Џеком Дејвисом). У мојим раним двадесетим на мене су највише утицали Жиро/Мебијус и Жилар. Имао сам 27 година када сам послушао Мартинов савјет и тада смо постали тим који је створио Мис Џонс. Мој деби са овим ликом 1988. године био је тренутни успјех. Кажу да је "чиста линија" или омиљена или није. У то вријеме је дефинитивно била омиљена… Први албум је одмах продат у иностранству - у Француској, Шпанији (и Каталонији), Португалији, Данској, Норвешкој, Финској и Њемачкој.

ГЛАС: Када сте већ поменули госпођицу Џонс, серијал о храброј авијатичарки "Јануари Џонс" постао је Ваш заштитни знак у свијету авантуристичког стрипа. Како је тај лик настао у сарадњи са Мартином Лодевејком и шта је то због чега се публика и данас враћа авантурама смјештеним у олујне тридесете године прошлог вијека?

ХEВЕЛ: Када сам ступио у контакт са Мартином, првобитни план је био да му будем асистент. Међутим, то ми не би донијело довољно прихода па се родила идеја да добијем сопственог стрип-јунака. Тако смо обојица почели да размишљамо о идејама и појавила се Мис Џонс. Име је смислио Мартин. Професију и међуратну епоху смислили смо заједно, док је њен изглед био моја идеја, уз корисне Мартинове савјете. Мислим да је успјех тог серијала упоредив са франшизом о Индијани Џонсу, када је у питању привлачност међуратног периода.

ГЛАС: Свјетску славу стекли сте историјским и едукативним стриповима о Другом свјетском рату, као што је "Откриће" (De Ontdekking). Како је дошло до сарадње са Фондацијом "Ана Франк" и како сте приступили тако тешкој и осјетљивој теми да би била разумљива млађим генерацијама?

ХEВЕЛ: Када сам почео да радим на тим едукативним албумима о Другом свјетском рату, студирао сам ванредно за професора историје. Током студија схватио сам да је опште познавање историје у мојој земљи веома лоше: дјеца и млади нису умјели да смјесте Хитлера на временску линију, нису знали да ли је живио прије или послије Наполеона! Био сам шокиран и обратио сам се Фондацији "Ана Франк", гдје сам већ имао контакте, јер сам илустровао њихове новине. Предложио сам им да би била одлична идеја да се лекције о Другом свјетском рату предају кроз стрипове (или тачније, графичке новеле). Ја сам лично заволио историју управо читајући стрипове у магазину "Спироу". Моји контакти су се сложили и убиједили руководство фондације. Све остало је историја.

ГЛАС: Кроз новински стрип "Бад Бродвеј" спојили сте дух њујоршких комедија, мафијашки миље и ратне вихоре четрдесетих година. Колико се рад на дневном новинском каишу разликовао од рада на класичним албумима и колико Вам је као аутору пријао специфичан хумор у том серијалу?

ХEВЕЛ: Током четири и по године, приче о "Баду Бродвеју" (укупно девет епизода) излазиле су у главним холандским дневним новинама (Algemeen Dagblad). То је значило производњу шест епизода недјељно током свих тих година. Никада нисам пропустио рок и морао сам да стварам залихе за одморе и путовања.

Уживао сам у томе да будем и сценариста и цртач. Морате имати на уму да су те публикације у новинама биле у традиционалном холандском формату: текст испод кадра, без облачића за говор. Једног дана у будућности волио бих да прерадим тих девет албума (који су у том облику објављени у мојој земљи, али и у Њемачкој у класичне стрипове са облачићима).

ГЛАС: Поред Другог свјетског рата, у стрипу "Квако" обрадили сте и тему трансатлантске трговине робљем у 18. вијеку. Колики је изазов за аутора да визуелно и наративно пренесе историјску трауму, а да при томе избјегне патетику и сачува достојанство жртава?

ХEВЕЛ: За стрип "Квако" сарађивао сам са Инеке Мок, која ми је пришла са том темом и написала сценарио. Она је стручњак за историју трговине робљем и водила је рачуна о границама тога шта треба приказати, а шта изоставити… слично као што смо раније радили са сценама холокауста у стрипу "Потрага" (De Zoektocht), другом дијелу трилогије о Другом свјетском рату. Тада су стручњаци из Фондације "Ана Франк" надгледали коначан резултат. Увијек смо морали да имамо на уму да се обраћамо дјеци и младима.

ГЛАС: Рекли сте да сте по професији и професор историје. Колико Вам је то формално образовање помогло у архивском истраживању и документацији чињеница за Ваше графичке новеле? Вјерујете ли да стрип данас има снагу да буде равноправно наставно средство у школама?

ХEВЕЛ: На крају никада нисам завршио студије нити сам стао пред школску таблу. Израда едукативних материјала одузела ми је све вријеме па сам на овај начин дао свој допринос образовању.

Оно што сам научио током студија могао сам директно да примијеним у развоју серијала… наравно, у сарадњи са тимом Фондације "Ана Франк". Цио пројекат је био и остао велики успјех, а подржала га је и наша влада, омогућивши да два од три наслова постану "национални поклон", због чега су стотине хиљада примјерака током година стигле до ученика.

ГЛАС: Како гледате на будућност девете умјетности у дигиталном добу? С обзиром на Ваш деценијама богат рад, какав је положај класичног стрипа данас у ери дигиталних медија и брзе забаве? Вјерујете ли да штампани стрип и даље посједује неизбрисиву чаролију и може ли се одржати у борби са технологијом?

ХEВЕЛ: Борба за пажњу читалаца је сурова, али сам увјерен да ће увијек бити мјеста за стрипове на "стари, добро познати начин". Папир има своју магију, коју је тешко замијенити. Појава телевизије није уништила биоскопе, нити је стриминг уништио класичну телевизију. Једино се плашим да ће зарађивање пристојног прихода у свијету стрипа (за ауторе, било сценаристе или цртаче) постајати све теже. За то је неопходан међународни пробој. Ја сам имао среће у том погледу, али то није нешто што је загарантовано свакоме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.