Зоран Живковић, књижевник:Изаћи из рама стварносне прозе

УВЕК је узбудљиво видети свој рад екранизован, премда је превођење прозног дела у други медиј у мањој или већој мери одступање од прозног изворника. Већина мојих прича углавном су верно пренете на мали и велики екран.

Ово је за “Глас Српске” рекао један од најпревођенијих савремених српских писаца, Зоран Живковић.

ГЛAС: Да ли се писац умори од стварања нових универзума? 

ЖИВКОВИЋ: Не можете се никада уморити од онога што је најизазовније и најлепше у прози - од стварања нових светова. Уопште се и пише првенствено тога ради. Настојим да управо у ту радост упутим своје студенте којима предајем креативно писање на Филолошком факултету у Београду. У априлу сам завршио роман “Есхерове петље”, који је предат мом новом издавачу, “Геопоетици”. Колико знам, требало би да се појави у септембру.

ГЛAС: Када се на Интернет претраживачу укуца Ваше име, изађе више референци о Вама на енглеском језику, него на српском. Имате ли утисак да домаћи читаоци или критичари слабије реагују на Ваш рад?

ЖИВКОВИЋ: Узрок овом нескладу није слабије “реаговање” домаћих читалаца и критичара на моју прозу него напросто околност да је на Интернету енглески несравњиво заступљенији него српски, а све моје књиге већ су објављене или ће ускоро бити објављене на енглеском, па су, дакле, и доступне тамошњим читаоцима и критичарима. Посреди је игра великих бројева. Себе сам, иначе, дуго сматрао пословично нискотиражним писцем у Србији, али околности су се одскора промениле. Не само да је мој последњи објављени роман “Последња књига” продат у тиражу од 20 хиљада примерака у сасвим кратком року, него су се чак четири моје књиге нашле на списку од двадесет најтраженијих дела домаћих аутора у 2007. из фонда Народне библиотеке Србије.

ГЛAС: Ипак, неки људи из српског књижевног естаблишмента Вас игноришу. Шта је томе разлог?

ЖИВКОВИЋ: Реч је о томе да они и даље не знају шта би са мном. Не могавши да оспоре вредност мојој прози - ако ни због чега другог онда зато што су из света, где сам обимно превођен, стизале само похвале о њој - углавном су настојали да се праве да ме уопште нема, нарочито они времешнији међу њима, који никако да изиђу из рама стварносне прозе и уверења да књижевност у основи треба да буде “национална”, да служи историји. Моја “анационална” фантастика никако се није уклапала у тај рам. Срећом, долази до смене нараштаја, на позорницу ступају нови, млађи тумачи савремене српске књижевности који мање робују канонима из двадесетог века. Један угледан члан НИН-овог жирија недавно ми је јавно рекао, уз прикладан злуради цинизам, да ћу, ма шта да напишем, пре добити Нобелову него НИН-ову награду.

ГЛAС: Да ли научна фантастика за Вас представља завршено поглавље, што се тиче професионалног рада?

ЖИВКОВИЋ: Научна фантастика је у сваком погледу за мене завршена прича. Има већ безмало двадесет година како се уопште не бавим њоме, а не памтим када сам нешто ново прочитао. Уосталом, и нема ничег стварно новог у том жанру. Чврстог сам уверења да је он закључен с крајем 20. века. Иако то савременицима не мора да буде видљиво, управо стасава нова врста фантастике, примерена 21. веку. Смерно се надам да суделујем у том стасавању.

ПРЕВОДИ

Живковићеве књиге објављене су у СAД, Енглеској, Њемачкој, Шпанији, Португалији, Данској, Грчкој, Јужној Кореји, Турској, Русији, Чешкој, Пољској, Бугарској, Словенији и Хрватској. Ове године појавиће се сљедећи преводи Живковићевих дјела: “Књига”, “Писац”, “Читатељка”, “Мост” (Енглеска), “Немогући сусрети” (СAД), “Последња књига” (Њемачка) и “Књига” (Португалија).

 НОВИ РОМAН,  “Есхерове петље”, појавиће се у септембру

СТAСAВA нова врста фантастике, примерена 21. веку

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.