Zoran Živković, književnik:Izaći iz rama stvarnosne proze

UVEK je uzbudljivo videti svoj rad ekranizovan, premda je prevođenje proznog dela u drugi medij u manjoj ili većoj meri odstupanje od proznog izvornika. Većina mojih priča uglavnom su verno prenete na mali i veliki ekran.

Ovo je za “Glas Srpske” rekao jedan od najprevođenijih savremenih srpskih pisaca, Zoran Živković.

GLAS: Da li se pisac umori od stvaranja novih univerzuma? 

ŽIVKOVIĆ: Ne možete se nikada umoriti od onoga što je najizazovnije i najlepše u prozi - od stvaranja novih svetova. Uopšte se i piše prvenstveno toga radi. Nastojim da upravo u tu radost uputim svoje studente kojima predajem kreativno pisanje na Filološkom fakultetu u Beogradu. U aprilu sam završio roman “Esherove petlje”, koji je predat mom novom izdavaču, “Geopoetici”. Koliko znam, trebalo bi da se pojavi u septembru.

GLAS: Kada se na Internet pretraživaču ukuca Vaše ime, izađe više referenci o Vama na engleskom jeziku, nego na srpskom. Imate li utisak da domaći čitaoci ili kritičari slabije reaguju na Vaš rad?

ŽIVKOVIĆ: Uzrok ovom neskladu nije slabije “reagovanje” domaćih čitalaca i kritičara na moju prozu nego naprosto okolnost da je na Internetu engleski nesravnjivo zastupljeniji nego srpski, a sve moje knjige već su objavljene ili će uskoro biti objavljene na engleskom, pa su, dakle, i dostupne tamošnjim čitaocima i kritičarima. Posredi je igra velikih brojeva. Sebe sam, inače, dugo smatrao poslovično niskotiražnim piscem u Srbiji, ali okolnosti su se odskora promenile. Ne samo da je moj poslednji objavljeni roman “Poslednja knjiga” prodat u tiražu od 20 hiljada primeraka u sasvim kratkom roku, nego su se čak četiri moje knjige našle na spisku od dvadeset najtraženijih dela domaćih autora u 2007. iz fonda Narodne biblioteke Srbije.

GLAS: Ipak, neki ljudi iz srpskog književnog establišmenta Vas ignorišu. Šta je tome razlog?

ŽIVKOVIĆ: Reč je o tome da oni i dalje ne znaju šta bi sa mnom. Ne mogavši da ospore vrednost mojoj prozi - ako ni zbog čega drugog onda zato što su iz sveta, gde sam obimno prevođen, stizale samo pohvale o njoj - uglavnom su nastojali da se prave da me uopšte nema, naročito oni vremešniji među njima, koji nikako da iziđu iz rama stvarnosne proze i uverenja da književnost u osnovi treba da bude “nacionalna”, da služi istoriji. Moja “anacionalna” fantastika nikako se nije uklapala u taj ram. Srećom, dolazi do smene naraštaja, na pozornicu stupaju novi, mlađi tumači savremene srpske književnosti koji manje robuju kanonima iz dvadesetog veka. Jedan ugledan član NIN-ovog žirija nedavno mi je javno rekao, uz prikladan zluradi cinizam, da ću, ma šta da napišem, pre dobiti Nobelovu nego NIN-ovu nagradu.

GLAS: Da li naučna fantastika za Vas predstavlja završeno poglavlje, što se tiče profesionalnog rada?

ŽIVKOVIĆ: Naučna fantastika je u svakom pogledu za mene završena priča. Ima već bezmalo dvadeset godina kako se uopšte ne bavim njome, a ne pamtim kada sam nešto novo pročitao. Uostalom, i nema ničeg stvarno novog u tom žanru. Čvrstog sam uverenja da je on zaključen s krajem 20. veka. Iako to savremenicima ne mora da bude vidljivo, upravo stasava nova vrsta fantastike, primerena 21. veku. Smerno se nadam da sudelujem u tom stasavanju.

PREVODI

Živkovićeve knjige objavljene su u SAD, Engleskoj, Njemačkoj, Španiji, Portugaliji, Danskoj, Grčkoj, Južnoj Koreji, Turskoj, Rusiji, Češkoj, Poljskoj, Bugarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj. Ove godine pojaviće se sljedeći prevodi Živkovićevih djela: “Knjiga”, “Pisac”, “Čitateljka”, “Most” (Engleska), “Nemogući susreti” (SAD), “Poslednja knjiga” (Njemačka) i “Knjiga” (Portugalija).

 NOVI ROMAN,  “Esherove petlje”, pojaviće se u septembru

STASAVA nova vrsta fantastike, primerena 21. veku

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.