Зоран Радмиловић и Милена Павловић под лупом

Књижевна дјела посвећена славним српским личностима 20. вијека прави су мамац за читаоце, управо због чињенице да доносе занимљиве податке којих углавном нема у уџбеницима и стручној литератури.

- На примеру књиге "Аутопортрет са Миленом" уверила сам се колико оваква дела јесу значајна. И данас, 22 године након што је тај роман први пут објављен, млади људи га читају и откривају Миленин свет - рекла је за "Глас Српске" књижевница Мирјана Митровић, ауторка књиге о славној српској сликарки Милени Павловић Барили.

Она додаје да је сматрала да таква личност у српској умјетности заслужује роман, али да су њени мотиви у почетку били сасвим лични.

- Рођена сам и одрасла у Пожаревцу и сваког дана на путу до школе пролазила сам поред Миленине галерије, смештене у њеној родној кући. Осећала сам да ту обитава особа коју желим да упознам - прича Митровићева.

Књижевница открива да је истражујући за књигу пронашла многе интересантне детаље из живота Милене Павловић Барили.

- Кад сам отишла на разговор у издавачку кућу, уредници су ми рекли да су мислили како је то под псеудонимом написао неки искуснији културни или литерарни посленик. Нису веровали да сам то урадила без подршке институција. Њима је најзанимљивије било појављивање неких контроверзних Милениних савременика из културног и дипломатског миљеа Краљевине Југославије - испричала је Митровићева.

Књижевник Горан Скробоња писао је, али и преводио књиге о српским великанима из наше ближе историје. Аутор је књиге "Човек који је убио Теслу", а преводилац дјела "Ајнштајнова кћи" које је недавно доспјело у жижу јавности.

- Књига "Ајнштајнова кћи" Мишел Зекхајм је публицистичко дело које баца нову светлост на славне личности из 20. века о којима смо мислили да већ све знамо. За постојање ванбрачне Албертове и Милевине кћерке сазнало се тек крајем осамдесетих година прошлог века када су објављена њихова љубавна писма из младости, у којима се то дете помиње као "Лизерл" (деминутив имена Елизабета) - рекао је Скробоња.

Он оцјењује да је интригантна чињеница да се о Лизерлиној судбини не могу наћи никаква писана документа и грађа, што је изузетно погодна околност за најразличитије мистификације. Међу њима су оне да је дијете умрло и покопано у Војводини без икаквог трага, могућност да је дјевојчицу усвојила Милевина најбоља другарица, али и тврдње њемачке глумице јеврејског поријекла Грете Маркштајн, избјегле за вријеме нациста у Енглеску, како је управо она Ајнштајнова кћерка.

- Славне личности су увек привлачне за читалачку публику, и о томе сведочи све већа популарност биографске и мемоарске прозе. Кроз ову књигу провејава благи феминистички призвук и одређене симпатије према Милеви и њеним страдањима, али било би превише лако закључити да се Алберт понео према њој као гад и нечовек, те да и није био нарочито пријатно људско биће - сматра Скробоња.

Кћерка великана српског глумишта Зорана Радмиловића, кога ће генерације памтити по улози Радована Трећег, Ана Радмиловић, објавила је књигу "Кад је свет имао бркове". Ријеч је о дјелу писаном у форми роман одрастања, а Ана Радмиловић признаје да се чак и прибојавала реакција јавности.

- Плашила сам се да ће људи рећи: "Ево, пише о познатом тати, срам је било…" Можда сам се толико дуго заправо уздржавала да напишем то што сам носила са собом (а оца сам јако рано изгубила, у једанаестој години) баш зато што је у питању Зоран Радмиловић, да сам на крају чак и за инат рекла: "Па шта, ко год да је - имам ваљда и ја права да напишем роман о свом детињству, уосталом - то је моје а не његово детињство!" - истиче Ана Радмиловић.

Како је рекла, на промоцијама ове књиге посјетиоци постављају занимљива питања. Радмиловићева каже да неки писци подилазе читаоцима објављујући књиге о биографијама славних личности, не размишљајући много о квалитету свог дјела.

- Не мора свака од тих биографија да буде ремек-дело, много је важније то што се о људима и даље пише, и што их то чува од заборава. Волела бих да једном видим књигу о Слободану Цици Перовићу (све је мање живих међу његовим сарадницима и публиком) или о Неди Спасојевић. Мислим да биографија - која макар на тренутак враћа сећање на неке велике људе - не може да буде толико лоша, колико је лош заборав - закључила је Ана Радмиловић.

Никола Тесла

- Моја идеја је била да створим алтернативну, погодбену Србију из првих деценија 20. века, са свим оним познатим личностима које су утицале на њену историју (међу њима је и Тесла, наравно), али у констелацији догађаја који се знатно разликују од оних које из историје познајемо - каже Горан Скробоња о својој књизи "Човек који је убио Теслу".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.