Значај Пута у Њујорк

БAЊAЛУКA - Видео-радови умјетника из Бањалуке представљени су недавно у Њујорку у оквиру видео-програма "No So Distant Memory" кустоса Бошка Бошковића, а у оквиру обиљежавања стогодишњице постојања "The Collagе Art Association".

Ријеч је о радовима умјетника: Борјане Мрђа, Младена Миљановића, Сандре Дукић и Борис Гламочанина, а презентовани су видео-радови на три локације у Њујорку у трајању од сат времена из подручја које је некад била Југославија.

Тако су се заједничким радом представили Сандра Дукић и Борис Гламочанин, симболичног назива "Пут у Њујорк" који је настао у склопу изложбе "Она и оно".

- Рад се у основи бави одређеном проблематиком друштва као што је неприхватање "другачијег". Управо нас је сам назив изложбе и спојио у овом видео-раду, који најпрецизније говори о метафори терета које умјетници носе, о осјећању изолованости, жељи и немогућности да се некуд оде - рекао је за "Глас Српске" академски сликар Борис Гламочанин.

Њихов видео-рад говори о амбивалентном осјећању, гдје се изједначава жеља за одласком, са жељом да се остваре и буду срећни на мјесту на којем јеси.

У "Великој јабуци" представљен је и видео-рад академског сликара Младена Миљановића "Заклетва независној умјетности", који је продукован 2008. године.

- Веома битна ствар је видљивост само приказивања свих наших радова у контексту те изложбе. То је изузетно значајно за нас као умјетнике, али и показатељ да продукција наше умјетности полако почиње да парира на интернационалном нивоу - рекао је Миљановић.

Умјетница и магистар сликарства Борјана Мрђа се у Њујорку представила видео-радом интересантног назива "Скоро савршен рад", који је радила прије двије године, а са којим је ушла у финале за награду "Звоно".

- Изузетна ми је част што је овај рад представљен пред њујоршком публиком и љубитељима умјетности. То је његова својеврсна премијера, јер до сада нигдје друго није излаган - рекла је Мрђа.

Према ријечима Бориса Гламочанина, до сарадње са кустосом Бошком Бошковићем дошло је у Бањалуци на иницијативу Младена Миљановића.

- Радећи на пројекту Миљановића "Serve art" и изложби "Power of the Brand" са којом се Бошковић као кустос представио нашој публици прошле године у Музеју савремене умјетности РС је између осталог имао за циљ да упозна локалне умјетнике и евентуално оствари одређену сарадњу, што се управо и десило у његовом пројекту "Not So Distant Memory", које је окупио умјетнике из региона - рекао је Гламочанин.

Како је истакао Младен Миљановић, сарадња са Бошковићем је једна врста реакције, што су му "били добри домаћини".

- Веома је битно доћи до људи којима можемо представити то што радимо, како би нас они и могли позвати да учествујемо у интернационалним умјетничким пројектима. Јер ако се не чује и не зна за нас - ми онда и не постојимо - додао је Миљановић.

Домаћи ствараоци

- Мислим да су институције, организације, град, држава, читав систем одговорни за стварање умјетничке сцене, а да при томе не користите те капацитете и не "тргује" са њима. Умјетност је увијек била најпрофитабилнија дјелатност, јер се управо дотиче оног што нас гради и обликује, оно што ће, негдје тамо, причати само за себе: одакле долази, како изгледа, коју енергију носи, о чему прича. A то све нас чини једним, "умјетником из БиХ" - рекао је Борис Гламочанин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.