Живко Грозданић: Свјетлост и тама симбола и умјетничке провокације

Учешће Раше Теодосијевића на Венецијанском бијеналу у Српском павиљону је веома битно, како за самог уметника, тако и за Србију, али је то учешће у ствари најбитније за Музеј савремене уметности Војводине.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" директор Музеја савремене уметности Војводине и комесар презентације на Српском павиљону на Венецијанском бијеналу.

- Учешће на овој највећој смотри савремене уметности допринело је да је Музеј коначно постао видљив, а то значи да је први пут ушао у регуларну процедуру у једној прилично централизованој културној политици Србије у последњих 20 година. До сада је било незамисливо да се нешто изван центра укључи у учешће на међународним манифестацијама - додао је Грозданић.

* ГЛAС: Како коментаришете чињеницу да на Венецијанском бијеналу као представник Србије учествује један "опозициони" умјетник као што је Раша Теодосијевић?

ГРОЗДAНИЋ: Добили смо задатак да будемо продуценти изложбе, али не само то, него и да урадимо софтверски део, што подразумева да покажемо и мало теорије коју ће Раша приказивати у Венецији, посебно што се ради о уметнику који је прилично контроверзан и који је био у позицији анархисте и позицији опозиције, те као такав непојмљив да учествује у неком државном пројекту. И управо та његова измењена позиција јесте и детерминанта да је веома директно измењена позиција односа културне политике у Србији према тој врсти уметности.

* ГЛAС: На чему се заснива рад којим ће се Србија представити у Венецији?

ГРОЗДAНИЋ: Кључни рад Раше Теодосијевића назван "Светлост и тама симбола" је рад са свастиком, односно кукастим крстом где се он поиграва тим такозваним испражњеним и напуњеним знаком. Он покушава да провери на који начин данас функционише један универзални и већ познати знак од праисторије, па све до нацизма. Његов рад се бави уочавањем и расветљавањем друштвено-политичког, економског и културолошког контекста окружења аутора, а нарочито осетљивих питања као што су митологија, религија и моћ. Поставком у павиљону Србије доминираће три инсталације: "Бог воли Србе", "Скулптура" и "Клавир са штаповима", док ће на зидовима бити радови из серије "Дневник". Идеја је да нашим павиљоном извршимо директну провокацију, али не да покажемо да фашизма има, већ напротив, да укажемо на све аспекте где се перцепција једног знака од геометријског, па све до њеног социјалног симбола негде чита.

* ГЛAС: Можете ли нам појаснити умјетничку везу између Српског павиљона и Теодосијевићевог рада?

ГРОЗДAНИЋ: Оно што сам ја као комесар павиљона инсистирао и написао у централном тексту о павиљону, јесте једна врста апропријације историје павиљона који датира од 1937. године када га је Илија Гарашанин купио за потребе представљања тадашње државе. У том првом павиљону излагао је Петар Добровић. Теодосијевић је истакао да је за њега основно полазиште и инспирација био Тинторето, односно његова игра са светлошћу. Он је рекао да су за њега уметници ренесансе много значајнији од Тинторета, тако да на један веома ироничан начин релативизује функцију нације у контексту великих глобалних померања, односно да би се сам појам нације релаксирао. Тако је и остала идеја да се у ствари то једно физички напуњено место, историјско место нашег павиљона коначно поново уочи и види има ли или нема континуитета, очитава ли се у њему културна политика Југославије, или садашње државе.

Сарадња

- Оно око чега би требало да се отвори питање је сарадња Музеја савремене уметности Војводине са Музејом савремене умјетности Републике Српске из Бањалуке на бијеналу, јер се на досадашњим бијеналима појављивало, наравно, Сарајево са свим тешким траумама кроз које је прошло. С друге стране, рефлексија неспоразума и ратова у БиХ се морала одразити и на уметност у Републици Српској. Тврдим да је савремена уметност у РС изузетно моћна и важна, невероватно динамична и недовољно промовисана, без обзира на огромне напоре које видимо од Музеја савремене умјетности РС - рекао је Живко Грозданић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.