Зијах Соколовић: Пливање у транзицији живота

Већина жена се данас облачи по рецепту великих свјетских фирми које имају модерну одјећу. Онда оне спајају на себе све, не знајући да заправо то није компатибилно према њима. Оне не размишљају на тај начин, него само носе ту одјећу на себи. Мисле да када ставе те крпице на себе, да ће бити дио те урбане средине, попут жена које виде на рекламама. Aли, то није то.

Из нашег угла изгледају смијешно, јер су прије неколико година сишле са села и још се спотичу на асфалту - рекао је за "Глас Српске" глумац Зијах Соколовић, који је ових дана боравио у Бањој Луци, као члан екипе филма радног наслова "Мотел Нана".

* ГЛAС: Чиме Вас је привукла прича из "Мотела Нана" и зашто сте пристали да глумите у овом филму?  

СОКОЛОВИЋ: Тренутно сам у таквој животној опцији да бирам оно шта ћу да радим. Имао сам лијепе разговоре са редитељем Предрагом Велиновићем и свиђа ми се његова визија умјетности. Ово је умјетнички покушај да редитељ своју визију погледа на свијет претвори у филм. Филму ме привукао неки људски однос. Сам сценарио има шаблон по којем се гледа вријеме у којем живимо. Снимајући, изашли смо из шаблона, јер се ради о људима чије су судбине врло препознатљиве. Оно што је мене привукло до краја да играм тај лик, Хазима, јесте то да је ријеч о човјеку који на први поглед изгледа смијешан, па готово примитиван, али то је далеко од истине. Aко га посматрамо само тако, његово понашање води до граница глупости. Међутим, ја га не посматрам тако како можда изгледа у јавности. Он је, у уствари, дубоко несрећан човјек зато што се обрео у тим историјским догађајима који се понављају у цивилизацији човјечанства. Заправо је жртва и догодило му се нешто на шта није био спреман. Мора да се прилагоди новом свијету, гдје држава није организована, нема закона и правила. Бесконачан је криминал, зло и неправде. Мој лик покушава да плива у свему томе, као да је бачен из неког авиона у океан. Наравно да је све то његово знање које има из пријашњег свијета у свијету у коме тренутно живи смијешно. Хазим је на почетку живота покушао да правила природе, у којој је растао, прилагоди времену. Он се мучи и на крају је заиста трагична личност. Све око њега не одговара његовом концепту живота. Зато сам се и одлучио да радим овај лик и вјерујем да ће то о чему смо размишљали изаћи у филму.

* ГЛAС: Вјерујете ли да ће публика препознати праву причу у овом филму?

СОКОЛОВИЋ: Људи су у транзицији живота, исто као и Хазим, посегли за телевизијом као јединим средством информисања. Телевизија је индустрија која попуњава слободно вријеме и претвара га у одређену врсту забаве. Људи најчешће на телевизији гледају филмове страве и ужаса, нека убиства и они су срећни што је тамо горе него што се њима догодило. Размишљају да је добро што су бар живи, па гледају то како се други убијају. Нажалост, људи су изгубили одређени критеријум до умјетности. Стално из неке глади која је константна покушавају да надомјесте то и кроз филм. Очекују да ће у филму видјети оно што апсолутно препознају, као што то могу на телевизији или новинама. Публика изгледа не воли, а и не зна да се интелектуално напреже док гледа филмове. Њу не занимају симболи филма. Једну димензију овог филма публика ће да препозна, ту емотивну. Свима се нешто слично догодило као у тој причи. Aли до неких крајњих граница, то се још не зна.       

* ГЛAС: Каква је сарадња са екипом из Бање Луке?   

СОКОЛОВИЋ: Одлично смо функционисали на снимању. Све колеге са којима сам радио су захвалне за сарадњу. Неке људе из ове филмске екипе сам знао од раније, али и ови које сам први пут срео су се одмах уклопили.

Национализам

- Код нас влада послијератна транзиција и национализам носи деструкцију свих ствари да би уопште могао да опстане. У основи национализма је апсолутно и екстремно зло. Када се те ствари помјере, онда је остало што нам се догађа посљедица тога - каже Зијах Соколовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.