Жељко Касап: Хумор је лијек и излаз из сивила

У сваком мjесту постоји неки Неђо, неки Чедо и нека Милка, разумијете?! То је наш домаћи, аутентични хумор у којем борави истина коју је наш народ препознао, каже Касап.

- Искрено, ни ја нисам вјеровао све до дана данашњег да ћемо је извести 200 пута за мање од три године, стварно звучи невјероватно! Све је некако почело када смо хтјели да наше ликове из популарне серије "Добро јутро, комшија" приближимо гледаоцима на један други начин, те смо се одлучили да их пребацимо на позоришне даске у форми дуодраме. 

Рекао је ово за "Глас Српске", Жељко Касап, глумац и режисер, коментаришући феномен представе "Милка и Неђо", која је протекле седмице дочекала 200. извођење пред Бањалучанима у Подрум сцени БСП. Познати глумац, комичар и неуморни позоришни радник каже да ни он сам не зна како да објасни успјех ове представе за коју се нон-стоп тражи карта више? 

- Е сад, првобитна замисао је била да буде више глумаца из серије, али због обавеза нисмо никако могли да се договоримо, да бисмо на крају ја и Раденка Шево одлучили да направимо овај ауторски пројект уз велику помоћ Александра Пејаковића, директора Студентског позоришта. Текст смо писали обоје, режирали смо заједнички, а могу слободно да кажем да смо били и сценографи и костимографи (смијех). Сјећам се када смо имали премијеру 2022. године, вјерујте, имао сам велику трему и то можда по први пут откако глумим да имам озбиљну трему. Наравно, и Раденка је исто имала. Зашто је то тако? Највише због тога што нисмо знали како ће публика да реагује односно, да ли ће да прихвати комад. Истину говорећи, након првог извођења лакнуло нам је и представа је некако кренула у живот.

ГЛАС: Значи, дијелите заслуге и успјех на два једнака дијела?

КАСАП: Прецизније на три дјела. То се не би уопште десило да смо се ја и Раденка питали нешто (смијех). С обзиром на нашу организацију и томе слично, ми бисмо досад одиграли максимално десетак пута ову представу (смијех). Међутим, на нашу огромну срећу Александар се ту поставио професионално у улози менаџера и могу слободно рећи, да нам је он средио ових 200 играња. Међутим, поред тих менаџерских послова, помаже нам и око технике, дође нам као мајстор свјетла и мајстор тона. Иначе, има анегдота, док путујемо и обилазимо градове у којима играмо, па сад ти организатори, који нас не познају, виде Ацу како носи рецимо костиме и како намјешта рефлекторе и шта све не, па кажу "Добар вам је овај мајстор", а ми на то: "Није то мајстор, то вам је доктор наука“. (смијех)

ГЛАС : Шалу на страну,  Пејаковић је одиграо важну улогу човјека из сјенке око овог комада? 

КАСАП: Нисам видио човјека који је више посвећен позоришту. Он буквално живи позориште, то му је једина тема у животу, мислим на  умјетност. Једна дивна особа са којом, Богу хвала, имамо среће да радимо и да сарађујемо.

ГЛАС: Када помињемо феномен "Добро јутро, комшија", то је серија која је почела као нежељено чедо једног националног емитера (РТРС), али је постала златно дијете другог емитера (БН ТВ). Из ове перспективе гледано, да ли сте на почетку очекивали оволику популарност и медијску халабуку?

КАСАП: Знате, ја сам у почетку режирао та прва два дијела филма "Добро јутро, комшија". Хтјели смо да покажемо многима да можемо нашим снагама овдје у РС да направимо озбиљан пројекат. Наравно, већина није вјеровала у то. Сјећам се, да смо свима рекли да не очекују неке велике хонораре, али да очекују велики помак у нашој филмској индустрији. И тако је почело. На премијери филма, сам рекао: "Како је уложено премало пара, али превише љубави". Елем, кад је дошло снимање за трећи филм "ДЈК" режијску палицу сам морао препустити Младену Марјановићу због обавеза које сам имао у том периоду.  И коначно сам почео само да се бавим својим ликом и тада ми се десило нешто неочекивано. Народ је почео да нас тражи све више и више. Просто је било запањујуће. А власник БН телевизије Владо Тришић је нас препознао као добар материјал. Сјећам се, да смо ја и Перо Шпадић отишли на тај састанак са њим, а он нам говори: "Момци, да ми прво снимимо 150 епизода за почетак" (смијех) ...А нас двојица се згледамо и хватамо за главу. Шалу на страну, али тај човјек је већ тад имао неку визију да може добро проћи на тржишту. И ево. Данас имамо снимљених 12 дијелова филма и 142 епизоде.

ГЛАС: Који је рецепт за то? 

КАСАП: Рецепт је у томе што је то једноставна људска комедија. Видите, ви ове наше ликове из серије, можете да видите у сваком селу и засеоку и у сваком граду. У сваком мјесту постоји неки Неђо, неки Чедо и нека Милка, разумијете?! То је наш домаћи, аутентични хумор у којем борави истина коју је наш народ препознао.

ГЛАС: Генерално свједочимо да је хумор у умјетности постао све рјеђа роба, као да смо заборавили да смо народ који је театру дао Стерију, Нушића, Домановића, Ковачевића. Коме то смета хумор данас?

КАСАП: Хумор је једини лијек данас, а богами и излаз из овог сивила. Искрено, мислим да би наши политичари с врха требало да ослушкују наш народ кроз његове хумористе, јер се кроз наше досјетке кад нам је најтеже, покаже нешто што нам фали. Политичари из тога могу да извуку разне поуке. Успут, док год траје ово сивило, ова грозна ситуација од времена у којем живимо, наш хумор ће бити све бољи и бољи. Међутим, кад нам буде било боље у животу, у том случају можемо ићи на неке драме (смијех) .

ГЛАС: У случају овог комада он много дугује својим глумцима па морамо да Вас питамо колико сте Ви и Раденка Шево у стварности Неђо и Милка и колико уопште импровизујете на сцени? 

КАСАП: Много народа нас баш пита кад нас сретне: "Јесте ли ви  у стварности муж и жена" ?! (смијех), ми се увијек томе смијемо. То је ваљда, зато што смо аутентични. Публика вјерује нашим ликовима и много нас воли, те се врло брзо поистовјети са нама. 

ГЛАС: Ваше прво појављивање на ТВ било је крајем деведесетих када сте били дио одличне хумористичке емисије "Без пардона" са Александром Стојковићем. Како памтите дане када сте снимали "Без пардона" и колико је било тешко снимати серијал који је био прилично сатиричан и оштар према власти? 

КАСАП: Један од криваца за "Без пардона" био је такође Перо Шпадић, који је тада био главни уредник забавног програма на локалној телевизији Приједор. Тада смо дошли на идеју да урадимо неку хумористичку емисију од 45 минута, да једноставно привучемо гледаоце. У брзом временском року то је постало јако гледано и онда су људи са РТРС, чули да ми радимо неку добру емисију и онда су нас ангажовали и тако је почела сарадња.  

У почетку смо снимали скечеве који су ишли уторком у јутарњем програму,  да би касније уредници увидјели да су скечеви квалитетни и самим тим да се може направити  цјеловечерња емисија.

ГЛАС: Тада су пали рекорди који нису до данас оборени?

КАСАП: Нећете вјеровати, али смо дошли до тога, да смо били четврти по гледаности у окружењу! Примера ради. Култна емисија Хрватске радио телевезије "Латиница" била је на 5. мјесту.  А код нас смо били гледанији и од дневника и од Лиге шампиона. Када је ријеч о оним "шеровима" , чини ми се да још држимо рекорд  у "шеру" што је фантастично. Не знам шта да још кажем. Мислим да смо били неки насљедници "Топ листе надреалиста" и да смо добар посао направили!  То је био добар хумор. Хумор искривљеног огледала, да тако кажем. Исмијавали смо реалности кроз те неке комичне ситуације које су доста сатиричне и доста оштре. 

ГЛАС: Да ли је било забрана током емитовања с обзиром на то да нисте никога штедјели у својим скечевима ? 

КАСАП:  Да, да... Наравно, било је тога, колико хоћеш. (смијех). Била је једном једна забрана управо због високог предсједника Педија Ешдауна ....А снимајући те синхро скечеве, нисмо користили лична имена, знате, он је за нас био као Пади Нокдаун, али сам ја у снимању рекао Педи што нам је промакло и у монтажи, једва то дочекали, те се одмах закачили за то и тражили забрану репризног емитовања (смијех). Било је доста тога. Уосталом, ми смо се тада бавили чистим хумором, а кога је забољело, забољело је, зато смо и назвали емисију "Без пардона". Кумовао сам наслову јер смо без пардона "пљували" и по позицији и по опозицији (смијех)..

ГЛАС: У Вашој досадашњој каријери одиграли сте велики број улога. Ако бисте морали неку да издвојите, на коју сте онако посебно поносни, која би то била? 

КАСАП: Дефинитивно улога у "Милка и Неђо", јер је у питању ауторски пројекат. Што се тиче позоришта. Могу да кажем, да сам поносан на представу "Српска драма", Синише Ковачевића у режији Дарка Цвијетића, коју смо с великим с успјехом играли од 1995. до 2000. године. Затим је друга "Мандрагола" за коју сам добио и награду за главну мушку улогу. И ево трећа нека буду "Каубоји" која још свој живот живи, заиста сјајна екипа младих глумаца и много је актуелна у задње вријеме! 

ГЛАС: Да ли имате нешто ново у плану, изван текућих обавеза у Позоришту Приједор, а да Вас публика може гледати?
 
КАСАП: У наредном периоду  фокус нам је на иностранству и људе који живе тамо, јер нас стално зову. Обавезу су обавезе. И да, ускоро слиједи снимање нових епизода серије и нови филм "Добро јутро, комшија".

 

БАЈКЕР

ГЛАС:  Знамо да сте у приватном животу пасионирани љубитељ моторних возила па ко је главни кривац за ту љубав? 

КАСАП: Много волим моторе и могу да се похвалим да сам прошао пола Европе на два точка, чак сам ишао и на Хиландар са мотором. Занимљиво, моје дјед је прије Другог свјетског рата имао мотоцикл, то је било у оно вријеме као рецимо да данас имате неки "ферари"(смијех). Најзад, моји покојни родитељи су имали ону легендарну веспу са којом се ишло и на море, за дивно чудо. Искрено, мени мотори нису били привлачни до 35. године, али пресудило је кад сам прошао крај продавнице и видио један црвено-црни мотор. Купио сам га за неке не баш велике паре, али након годину дана вожње схватио сам да је тај спорт за мене. Гени су чудо! (смијех)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.