Жељко Еркић за „Глас“: Живимо у времену друштвене отуђености

Рајко Вуковић 07.03.2025 23:41

Фото: Агенције

Улога коју играм у представи "Арапска ноћ" је лик једног домара у стамбеној згради у Њемачкој, по имену Ханс Ломајер. То је један, могу слободно да кажем, прототип таквог профила људи са запада Европе и миљеа којем припадају. Он је потпуно одговоран према свом послу и држи под контролом 310 станова и цијели систем, који се налази у таквом једном небодеру. Дакле, веома одговаран посао и у том смислу веома цијењен, једна одговорна личност какву можемо да замислимо у једном развијеном друштвеном систему.

Рекао је ово за "Глас Српске" Жељко Еркић, глумац, коментаришући своју ролу у представи "Арапска ноћ", чија се премијера очекује данас на сцени "Петар Кочић". У питању је комад у режији младог редитеља Милана Богдановића, по тексту њемачког драматурга Роланда Шимелпфенига, који по ријечима глумца НПРС представља мајсторску студију људске отуђености у модерном свијету.

- Међутим таква одговорност сноси и одређене посљедице које су више социјално друштвене, тако да такав један човјек остаје усамљен и потпуно предан само своме послу. У самој причи се деси једна ситуација, а то је да у најврелијем дану у години нестане воде и ту видимо, како се Ломајер као и остали ликови, који су такође друштвено и социјално "окрњени", сналазе у новонасталој ситуацији која их на неки начин зближава.

Комад "Арапска ноћ" говори, када се онако дубље посматра и загребе испод површине текста, о људској отуђености у модерном свијету и како их наизглед безазлена животна ситуација може спојити или у неким случајевима и растурити већ постојеће односе. Укратко, самоћа, отуђеност и лабавост социјалних односа у једном модерном друштву, рекао Еркић.

ГЛАС: Чини нам се да је ово Ваша прва сарадња са младим бањалучким редитељем Миланом Богдановићем, који се храбро ухватио у коштац са великим и јако цијењеним текстом у позоришним круговима. Како је Вама и остатку ансамбла дјеловала та борба аутора, глумачке екипе и самог комада?

ЕРКИЋ: Милан је један диван млади човјек који стрпљиво и са великом пажњом и жаром приступа свом послу. Дошао је веома припремљен на процес и само могу да му савјетујем да тако настави и пред њим је богата каријера. А та борба коју помињете је код нас професионалаца ништа мања или другачија него као са било којим комадом који постављамо на сцену.

ГЛАС: Сам комад је оштра критика урбане отуђености и губитка емпатичности унутар људске заједнице, која нам је дјеловала некад далека, али нажалост данас је све присутнија и код нас. Сви су на мрежама, мало се ко дружи са другима, комшије су постале странци. Да ли Вас је страх тог свијета који је описан у "Арапској ноћи" и како му се супротставити, да нас ноћ не прогута?

ЕРКИЋ: Као што сам поменуо, ми играмо отуђеност људи и представљамо причу која је смјештена негдје у неки град у Њемачкој. Ипак, ова прича лако кореспондира и са нашим просторима, све је више и код нас комшија у зградама које се не познају и не поздрављају, све смо више окренути себи, што неминовно доводи до отуђености и усамљености у неком смислу. Узгредно за то су добрим дијелом криве друштвене мреже, памтим да је то почело и прије појављивања тог тренда. Мене лично није страх тога, јер сам схватио да сам морам на томе да радим и само ако желим веома лако томе могу да се супротставим. Са друге стране, свако други треба да крене од себе и да показује примјер својој дјеци, јер су они ти који су заправо најугроженији том новом пошасти и ако не виде на вријеме од нас, који можемо нешто по том питању да промијенимо, они неће моћи да имају опцију. Једноставно могу да се само заробе и да остану сами у мору нових технолошких достигнућа. Што може да има несагледиве посљедице по личност човјека.

ГЛАС: Ви сте у досадашњој каријери направили велики број улога у театру, на Вашу адресу су пристизале многобројне награде из региона. Али, ако се да примијетити нисте неко ко воли да о томе превише прича те да се кочопери егзибиционистичким манирима на друштвеним мрежама. Шта је разлог за ту врсту племенитих погледа на свијет којих је у овој "јурњави времена и безочној друштвеној самопромоцији" све мање и мање?

ЕРКИЋ: Некако сам схватио на вријеме, хвала Богу, да та јурњава и доказивање неком ширем аудиторијуму нема краја, ако у то упаднете, онда временом заборављате на праве људске вриједности, јер сте постали роб сопствене таштине, затим губите борбу са сопственим егом и на тај начин само расте нека илузорна потреба да сте виђени и препознати.

Али данас смо свједоци да млади људи, па и људи свих генерација, могу да упадну у ту замку и да се доказују неким имагинарним пратиоцима на друштвеним мрежама, а врло често немају скоро никакав квалитет који би требало да буде препознат и цијењен у широј популацији, ако ме разумијете. Наравно, многи од њих данас то могу и да уновче, јер се нажалост пореметио систем вриједности, али у тој комплетној спирали су најтужнији они који прате такве личности и који својим кликовима омогућавају да се богате, буквално на ничему. Е, о тој замци тих "обичних" људи, негдје у дубини говори и овај комад "Арапска ноћ".

ГЛАС: Доста сте снимали у посљедње вријеме. Углавном су то пројекти који су имали огроман успјех код публике. Серија и филмова има на све стране, глумци раде као никада до сада, ако се може тако рећи, међутим са друге стране су породице и театар. Колико се у тој хиперпродукцији стиже брусити овај чаробни занат и постићи глумачки напредак?

ЕРКИЋ : Уколико човјек константно ради на себи, а у нашем случају су то: књиге, филмови, серије, дакле гледате читате, истражујете, самим тим такође напредујете и брусите свој занат. Наиме, хиперпродукција је добра у том смислу што ће из овог квантитета неминовно испливати доста квалитета. Све у свему, константан рад је нешто најбитније за глумца и за његов напредак.

ГЛАС: Која је улога у цјелокупном Вашем позоришном опусу могла у највећој мјери да се идентификује са Вашим умјетничким и људским хабитусом?

ЕРКИЋ: Глумац у сваку улогу уноси себе и сопствено искуство, тако да с тим у вези могу слободно да кажем да са сваком могу да се идентификујем. А ако морам да издвојим, издвојио бих улоге због којих сам боље спознао самог себе и сам посао којим се бавим те на неки начин и духовно отишао даље.

ГЛАС: У посљедње вријеме публика мимо театра може да Вас гледа у многим нашим популарним филмовима и серијама. Имате ли неке нове моменте у вези са тим? Гдје бисмо могли ускоро да погледамо Жељка Еркића?

ЕРКИЋ: Посљедње што је изашло је серија "Бранилац", а за наредни период сам фокусиран на сопствене пројекте, у које улазим и као продуцент. У питању је један дугометражни играни филм, који је подржан средствима аудио-визуелног центра Републике Српске, чије снимање предвиђамо за јесен и једна играна ТВ серија за коју још трају преговори о уласку спонзора и томе слично.