Загонетни лик са фреске

Пивски манастир је један од најзначајнијих културно-историјских споменика Црне Горе из времена турске владавине. Грађен је док је велики везир Отоманске империје био Мехмед-паша Соколовић, а уз залагање митрополита Саватија завршен је 1586. године.

Занимљиво је да се под фрескама у здању манастира, које су због изградње Хидроелектране "Пива" заједно са овом светињом премјештене на нову локацију, налази површина од 1.200 квадратних метара.

Најпознатије фреске су Богородица, Три јерарха, Григорије Богослов и Јован Златоусти, а "писане су" од 1604. до 1626. године.

Садашњи игуман пивског манастира Јефимије истиче још једну занимљиву фреску која због своје скромности и мјеста гдје је постављена не привлачи пажњу вјерника и туриста.

- То је фреска на бочној страни манастира, поред споредног улаза у храм, а представља, како се претпоставља, лик Мехмед-паше Соколовића, за кога многи сматрају да је био један од највећих ктитора светиње - каже игуман Јефимије.

На фресци је насликан човјек окренут лику митрополита Саватија, са лијевом руком положеном на прсима, а десном упола испруженом према њему. На глави има капу, омотану танком чалмом, сличном турбану и округлу, заобљену подшишану браду. На њему је ћурак без рукава постављен лисичином. Фреска је доста оштећена, па је немогуће прочитати натпис изнад ње. Многи мисле да је то Соколовић-паша који је можда и био Саватијев стриц.

Историчари умјетности запажају да није уобичајено ни канонски да се међу православним богоугодницима могу сликати и Турци, муслимани.

Постоји и теорија да је на фресци лик игумана Симеуна.

Ова теорија нема научну подлогу јер се ни у једном православном манастиру игуман није "сликао" са капом на глави, нити су кад српски калуђери имали заобљену браду. Тако подшишану браду су носили муслимански чиновници на вишим положајима у Отоманској империји.

Уз ову претпоставку иде и тврдња да је историјски доказано да је игуман Саватије умро 1586. године, значи годину прије него што се почело са фрескописањем манастирских зидова.

Једна легенда говори да је у манастир долазио и силни Смаил-ага Ченгић, који се клањао пред необичном фреском и обавезно даривао манастирско братство.

Новац

Манастир Пива је великих димензија, фрескописан је на завидној површини, па је сигурно за његову градњу требало да се обезбиједи много новца. A тај новац, у то вријеме, могао је да пошаље једино Мехмед-паша Соколовић, који је "три цара дворио и додворио три товара блага".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.