Заборављени празник читања

БAЊA ЛУКA - Соба без књига слична је тијелу без душе, говорио је Цицерон. У свијет књиге први пут се улази преко чаробних врата бајки. Добре виле, зле чаробнице, вјечити дјечаци, лаковјерни или лукави јунаци постају ликови којима се дивимо или их се плашимо.

Питање је колико данашњи малишани имају прилику да упознају омиљене ликове и кроз друге врсте умјетности.

- Свако извођење текста у позоришту мора развити етичке и естетске осјећаје, да дијете јасно осјети шта је добро, а шта зло. Оно на сцени види грешке и врлине које у животу само још не може да примијети. Из сваке представе, била она драмска или луткарска, дијете мора осјетити љубав према добру и одвраћање од зла - каже редитељ Витомир Митрић. 

Он додаје да се у позоришту мора користити књижевни језик и квалитетно драмско дјело.

- Циљ позоришта и јесте да на свом репертоару има познате текстове из школске лектире и нове модерне писце који такође својим текстовима покушавају да обраде неку од дјеци већ блиских и познатих тема. Битно је да позоришта не одступе од оног што су дјеца већ навикла да доживе преко једне позоришне представе - сматра Митрић.          

Информатор за дјецу и културно-просвјетну и издавачку дјелатност Народне и универзитетске библиотеке РС Aлександра Чворовић каже да савремена библиотека за дјецу не нуди само лектиру и књиге. Ту је много више активности и могућности.

- НУБРС осим издавања књига, Интернет клуба, има и читаоницу за дјецу са информатором који помаже у проналажењу литературе за семинарске радове, паное, групни рад, секције, истраживања - подсјетила је Чворовићева.

Она додаје да организују књижевне сусрете са познатим дјечијим писцима, у којима учествују и дјеца, читањем својих пјесама и постављањем питања ствараоцима. У простору дјечије читаонице организује се школа сликања коју води академски сликар; и радионица креативног писања гдје са дјецом ради књижевница. У плану су и неке друге активности и радионице.

- Циљ је склонити дјецу са улице и привући их у библиотеку, гдје ће се бавити корисним и креативним радом, који буди жељу за образовањем и самоактуелизацијом и подстиче развој интелектуалних потенцијала - нагласила је Aлександра Чворовић.

Књижевник за дјецу Тоде Николетић истиче велики утицај наставника на навику читања код дјеце.

- Неопходно је да данас наставници посвете деци толико пажње, да у њима препознају даровитост, пре свега ону духовну жицу која ће бити путоказ према нашим будућим културним личностима - каже Николетић, додајући да је на њега и цијелу једну генерацију писаца много утицала баш наставница српског језика.

Николетић подсјећа да без обзира на фестивале намијењене дјечијем стваралаштву, то ипак није довољно.

- Имамо један број наставника који заиста брину о деци и дечијем таленту. Aнгажовано дете је спасено од свих лудости које нуди савремени свет. Aко ништа не радимо са том генерацијом која је дошла у руке наставника, она одлази и изгубићемо можда неког будућег Шумановића, Коњовића - закључио је Тоде Николетић.

Утицај родитеља

Aлександра Чворовић истиче да велики утицај у цјелокупном процесу образовања дјеце има кућно васпитање и усмјеравање. 

- Родитељ је тај који своје дијете треба још у предшколском узрасту да учлани у библиотеку, бира сликовнице и бајке и чита дјетету код куће, сусрет са књигом треба да буде задовољство и празник. Нажалост, родитељи који не читају, не развијају се интелектуално, културно и духовно, стварају генерације дјеце која не познају и не признају културне и моралне вриједности. Зато имамо велики пораст агресивности, малољетничке деликвенције, употребу наркотика у све ранијем узрасту... - каже Aлександра Чворовић.       

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.