Вуле Журић: Недеља пацова упрла прст у елиту

Александра Рајковић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Вуле Журић: Недеља пацова упрла прст у елиту

Књижевна сцена Србије је у бекстејџу. Бина као да је пала или су је однијели на ремонт. Публика се врзма унаоколо и чека дуго најављиван наступ. Ипак, бојим се, да кад се најзад опет упале рефлектори, крену сценски ефекти, раја из публике дигне руке и крене да удара ритам, на стејџ неће истрчати писци, већ, рецимо Цеца, или Боки 13. Ко нам је крив кад не знамо да "пјевамо".

 

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" књижевник Вуле Журић, добитник награде "Стеван Сремац" за најбољу књигу објављену у прошлој години, први партизански кримић "Недеља пацова".

* ГЛAС: Колико сте почаствовани што сте добили признање које носи име великог мајстора приче и причања из српске књижевности?

ЖУРИЋ: Aко бисмо некако могли да измјеримо ту почаствованост, вјерујте да би била рекордна. Рецимо: рекорд тзв. западног Балкана! Шалу на страну, чињеница да прво веће признање које добија моје бављење овим послом носи име и презиме великог мајстора приповиједања чини ме још срећнијим и насмијанијим. Веома цијеним Сремчеву велику и надасве модерну умјетност. Попут Ћопића, његов опус је гурнут у школске лектире, заправо склоњен у запећак књижевне јавности. Као и Ћопићево дјело, Сремчев опус заслужује и даље и заувијек све рефлекторе и све аплаузе!

* ГЛAС: Жири је у саопштењу навео да је "наративни заплет 'Недеље пацова' заснован на гротескној интерпретацији гласовитог историјског догађаја из посљедње недјеље новембра 1943. године, када је рођена Титова авнојевска Југославија." Зашто сте одлучили да се позабавите баш тим периодом?

ЖУРИЋ: То је својеврсни прелаз у контранапад. Доста се тај период бавио нама. Одредио је судбине не само наших дједова и родитеља, него и моје, можда једне од посљедњих братство-јединствених, несврстаних и самоуправних генерација, која је од Европе добила само "еурокрем". Пародирајући свима познате "чињенице" из уџбеника историје, хтио сам да се позабавим нашим лијеним односом спрам догађаја из Другог свјетског рата. Ваљда мислимо да ови свјежији ратови укидају обавезу бављења оним претходним. Ја сам, заправо, упро прстом у актуелне елите које не сматрају да је важно не заборавити догађаје који су промијенили лични опис земаља од Вардара па до Триглава.

* ГЛAС: Да ли сте размишљали о могућој екранизацији романа "Недеља пацова" и кога бисте у том случају вољели да видите као редитеља?

ЖУРИЋ: Који писац не би волио да екранизују неко његово дјело. Добро, Мел Брукс је заузет, Каурисмаки је пијан, тако да остају Срђан Драгојевић, Милош Aјдиновић, за кога сам већ писао неке сценарије, а можда би најбоље било да то буде неко од младих редитеља из Републике Српске.

* ГЛAС: До које границе писац треба да буде провокативан у темама којима се бави да би привукао читаоце?

ЖУРИЋ: Провокација је срж умјетности и ако је аутентична, насушна, нема везе са привлачењем читалаца. Празан папир или празан екран су такође провокација, бијела рукавица бачена писцу у лице. Треба на то одговорити из свих оружја и оруђа. Aко сва та фуртутма не заголица очи читаоца, онда си омануо, ваља радити Јово наново.

* ГЛAС: Да ли пишете нову књигу и у којем жанру ће она бити?

ЖУРИЋ: Може се рећи да се спремам да касну јесен, зиму и прољеће проведем имитирајући вишецијевни бацач ракета или како то наш народ воли да тепа, "каћушу". Писаћу један акциони роман посвећен збивањима у загребачком логору Керестинец током љета ’41, затим ме очекује редакција есеја у књизи коју припремам са Божом Копривицом, а под уредништвом Горана Петровића и која ће бити посвећена вјечитом дербију, гдје сам ја, наравски, на Звездином Сјеверу... Можда се упустим и у писање авантуристичког романа за омладину... Уз то иде сарадња са неким недјељницима и писање колумни за словеначке колеге из Марибора...

Класично и савремено

* ГЛAС: Које класичне, а које савремене писце најрадије читате?

ЖУРИЋ: Хајде да спојимо, да урадимо два у један. Рецимо, Роберто Болањо и његово ремек-дјело 2666, у преводу Игора Маројевића. Ем класик, ем савремен, Болањо је прави писац за преживљавање зиме, која ће се, ваљда, завршити у прољеће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.