Вук Костић: Ратни филм мој фаворит

Вук Костић, један од најперспективнијих младих глумаца, својим првим глумачким остварењима постигао је велики успјех и даље је ишао само узлазном путањом.

До сада је играо у филмовима "Aпсолутних сто", "Мала ноћна музика", "Живот је чудо", "Синовци". Остварио је запажене улоге и освојио бројна признања, међу којима су нишки "Гран при", Стеријина награда и друга глумачка признања на фестивалима у Херцег Новом, Новом Саду, Паризу, Солуну... Већ готово мјесец налази се на Голој планини на Козари, гдје са филмском екипом снима филм "Непријатељ".

Затекли смо га у једној од пауза на сету, веома расположеног, како се одмара у веома пријатној атмосфери, која само потврђује да је цијела екипа веома сложна и да им све иде по плану.

* ГЛAС: Да ли сте задовољни оним што је до сада урађено на снимању филма "Непријатељ", односно да ли сте задовољни оним што сте Ви урадили?

КОСТИЋ: Сад нам остају још једно три-четири озбиљне сцене за које треба да се припремимо и све је у најбољем реду. Екипа је одлична и толико се добро забављамо и имамо прави осјећај да нешто стварамо. Долазимо сваки дан на сет са ентузијазмом шта ћемо данас да радимо.

* ГЛAС: Често Вас виђамо у униформи, да ли је то Ваше опредјељење или Вас хоће ликови ратника?

КОСТИЋ: Нисам типски глумац, радио сам и играо потпуно супротне теме од ратних и ликове ратника, али мој фаворит је ратни филм. Оно што волим да радим и да гледам је управо тај жанр, иако је ово антиратни филм, али то је некако то.

* ГЛAС: Са редитељем Дејаном Зечевићем снимили сте филм "Мала ноћна музика". Да ли се, по Вашем мишљењу, Зечевић боље сналази у комедији или драми, попут "Непријатеља" на којем тренутно радите?

КОСТИЋ: Радили смо тај филм 2001. године и мислим да се Зечевић подједнако добро сналази и сада, као што је и тада у филму "Мала ноћна музика". Мислим да кад редитељ сазри, тек тада почиње да ради ратни филм, као што је то, рецимо, случај са Тарантином, мада је наш Зека бољи од њега. То је одраз редитељске зрелости.

* ГЛAС: Остали сте упамћени по својој упечатљивој улози у једном од  Ваших  првих  филмова  "Aпсолутних сто", у коме играте омладинског шампиона  у стрељаштву. Како Вам сада са временске дистанце изгледа Ваша глума у том филму?

КОСТИЋ: Истина је да како време пролази, тај филм ми је све бољи. Почели смо снимање пре завршетка треће године мојих студија глуме, а Срђану Голубовићу је то био први филм. Филм је постигао изузетан успех у земљи и иностранству.

* ГЛAС: Да ли Вас је неко упоредио са глумцем Жарком Лаушевићем, у смислу да начин на који играте неки лик дуго оставља гледаоце да размишљају о каквој се особи ради?

КОСТИЋ: Он ми је један од омиљених српских глумаца и то ми поређење веома ласка. Приватно сам потпуно другачији од ликова које играм, нисам тако озбиљан и жесток момак како то на филму понекад изгледа.

* ГЛAС: У Вашој биографији незаобилазан је  податак да сте син познатог позоришног и филмског глумца осамдесетих прошлог вијека Михајла Пљаке Костића и унук Нестора Неге Костића, једног од оснивача првог позоришта у Прокупљу. Да ли Вам је то отежавајућа или олакшавајућа околност?

КОСТИЋ: Није ми то никакво оптерећење. Личим на оца и сви који су га знали, знали су какав је човек био. Једноставно ми је био легенда и узор, завршио је бродарску школу, али то није била препрека да се бави глумом. Волео је роњење и томе нас је научио.

Отац ме је упутио и на глуму и на све те спортове. Све што је знао о томе, научио је и мене и брата. Пренео нам је и љубав према једрилици и роњењу, лову и доста је времена посвећивао и проводио са нама и имао сам фантастичног оца 21 годину. Мене је посебно саветовао, јер сам кренуо његовим глумачким стопама, били су то веома корисни разговори и савети којих се и сад често сетим. Мој брат Нестор се окренуо пловидби и већ десетак година је у Мајамију. Ја сам кренуо другим путем, који је опет неки очев пут и поносан сам на то.

* ГЛAС: Шта када сиђете са Козаре и када 11. децембра падне посљедња клапа филма "Непријатељ", имате ли већ договорене пројекте?

КОСТИЋ: Учим француски у соби и идем на кастинг за један француски филм, па ћемо видети шта ће од тога бити. У позоришту ћемо можда радити Сирана, ја и Љубо Бандовић, а режисер би нам био Тихомир Станић.

Хоби

* ГЛAС: За Вас кажу да сте врстан ронилац и ловац, да ли Вам је то хоби?

КОСТИЋ: Обожавам овај посао, често се на снимањима добро забављамо, као што је то сада на Козари. A понекад пожелим да побегнем од свега, а то уточиште сам пронашао у роњењу и лову. Ту љубав према роњењу нам је, мени и мом брату Нестору, пренео наш отац, тако да је брат постао интернационални инструктор роњења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.