Вриједна умјетничка дјела чекају галеријски простор

Прошло је више од шест деценија откако су Драгиња и Војо Терзић, двоје скромних и пожртвованих радника, своју љубав према умјетности и пасионирану страст према прикупљању, преточили у вриједну збирку југословенског сликарства.

 Иако нису познавали умјетност у њеним бројним развојним фазама, знали су да осјете вриједност, придобију и освоје људе, да отворе срце умјетника и пронађу праве савјетнике и пријатеље, те тако створе широк круг пријатељства, чији је коначан резултат била изванредна умјетничка збирка, некад најбројнија на просторима бивше Југославије. Свјесни вриједности умјетничких дјела и важности њихове концепцијске повезаности, брачни пар Терзић своју је збирку поклонио граду Бањалуци, најприје на увид и чување, а потом и једну њену трећину као трајно власништво граду и грађанима.

Прошло је више од три деценије откако је ова вриједна збирка пронашла своје мјесто, уз жељу да трајно буде доступна публици и увиду јавности. Малобројни се данас сјећају изложбене поставке коју су красила дјела Саве Шумановића, Петра Добровића, Милана Коњовића, Јована Бијелића, Мила Милуновића, Габријела Јуркића, Беле Цикош Сесије, Влахе Буковца, Романа Петровића, Пере Поповића, Војислава Хаџидамјановића, Исмета Мујезиновића, Раденка Мишевића, Стојана Aралице, Косте Хакмана, Отона Постружника, Пјера Крижанића, Маријана Трепшеа, Томислава Кризмана, Бранка Шеное, Ђуре Пулитике, Ивана Лацковића, Борислава Aлексића, Мерсада Бербера, Кемала Ширбеговића, Младена Солде, Виктора Шербуа и других аутора које баштини ова збирка.

Прошла је већ готово цијела деценија откако је град Бањалука, послије смрти Драгиње Терзић, њено завјештање добио у трајно власништво, да га чува, цијени и показује новим нараштајима. Међутим, чињеница је да је овим сликама прије свега неопходно вратити њихов галеријски простор, који је обезбијеђен још прије три деценије, али који је небригом девастиран и руиниран и тако постао нефункционалан, без основних могућности да се у њему постави савремена музеолошка поставка која би задовољила вриједносни ниво колекције коју град посједује. Због тога је архитектонски студио AДГ 2000 из Бањалуке 2009. године, на позив Музеја, реализовао ново идејно рјешење реконструкције постојећег галеријског простора. Нова адаптација омогућава другачији улаз у галеријски простор, директно са улице, који раније није постојао, и савременији, мултифункционалнији, изложбени приступ постојећој колекцији уз поштовање савремених музеолошких стандарда.

Данас се стога поставља логично питање да ли ће Збирка Драгиње и Воје Терзић постати стара заборављена легенда или ће град Бањалука искористити потенцијал ових вриједних умјетничких дјела и нефункционалан оронули простор у којем је била смјештена претворити у нову мултимедијалну галерију, спремну да покаже вриједности прошлости кроз нове могућности данашњости.

На нама је да дамо одговор и кажемо да ли је дошао тренутак да Умјетничкој збирци Драгиње и Воје Терзић обезбиједимо нови почетак и ново трајање, које ће имати своју сопствену будућност и независан ток.

Изложбом "Шта се догодило са Галеријом Драгиње и Воје Терзић?" Музеј савремене умјетности Републике Српске, на стручан и одговоран начин, жели да стане иза ове професионалне обавезе и помогне да вриједна умјетничка дјела, која су у власништву града Бањалуке, добију свој трајни изложбени простор и могућност да буду видљива.

Очуваност дјела

Збирка Терзић посједује умјетничка дјела различитих аутора, техника, димензија и година настанка. Дјела су затечена у различитом степену очуваности, те је сходно томе неопходно предузети одговарајуће конзерваторске мјере како би се сачувала од даљег пропадања, и рестаураторске радње, које би омогућиле да се сликама врати првобитни изглед и сјај, те самим тим продужи  вијек њиховог трајања.

др Сарита Вујаковић , (кустос - музејски савјетник МСУРС)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.