Враћање завичају поезије

ТРЕБИЊЕ - "Дучић се није вратио да нађе мир, него да буде знак", у духу ових ријечи пјесника Љубомира Симовића протиче овогодишња традиционална пјесничка манифестација "Дучићев дан" у Требињу.

Јуче на Благовијести, послије помена Дучићу у Херцеговачкој Грачаници, гдје почивају земни остаци великог српског пјесника, у Дому културе је одржана и свечана академија под називом "Вече лауреата", посвећена Љубомиру Симовићу, лауреату из 2004. године.

У оквиру програма ове манифестације у Музеју Херцеговине отворена је изложба документарне грађе "Шантић – парадигма хуманитета, суживота и толеранције" аутора Златка Сердаревића, новинара и публицисте из Мостара.

Изложеном документарном грађом – фотографијама, документима и новинским написима – аутор изложбе прати животни и стваралачки пут Aлексе Шантића, великана српске поезије, који је оставио дубоки траг у култури Мостара, Херцеговине и српског народа уопште. Отварајући изложбу, начелник општине Требиње др Доброслав Ћук истакао је да је ова јединствена изложба допринос свеобухватнијем схватању Шантићевог живота и стваралаштва, те да се може посматрати и као поновни сусрет двојице пјесника, земљака и пријатеља, Aлексе Шантића и Јована Дучића.

- Неизмјерно ми је драго што је ова изложба и њен садржај, уз допринос нашем потпунијем досезању Шантића као пјесника и као човјека, и прилика за наше боље поимање и једног дијела Дучићевог животног пута, оног његовог мостарског периода - казао је др Ћук, закључујући да је изложба прилика за схватање Шантића као парадигме животних и цивилизацијских вриједности за којима, посебно у данашње вријеме, имамо потребу и треба да им се враћамо.

На отварању изложбе о обнављању рада Српског пјевачког културно умјетничког друштва "Гусле" из Мостара, које је основано 1888. године, говорио је мостарски свештеник, отац Данило Боро, који је истакао да су Шантић и Дучић, уз Светозара Ћоровића, Aтанасија Шолу и друге, значајно допринијели мјесту овог друштва у култури Мостара и Херцеговине.

У оквиру "Дучићевог дана" у Музеју Херцеговине промовисана је књига "Славно доба Мостара", аутора Јована Радуловића.

О књизи су говорили епископ захумско-херцеговачки Григорије, Ранко Поповић и Драго Мастиловић.

Поповић је истакао да је Радуловић био велики приповједач који није имао среће да се тај дар за његовог живота препозна. Историчар Драго Мастиловић сматра да је Јован Радуловић оставио трајно и вриједно историографско дјело, наглашавајући да је његова реторика препуна националног романтизма.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије истакао је да дјело Јована Радуловића треба да буде посматрано као значајан подухват, не само за вријеме у коме је настало, већ и за актуелни политички, културни и историјски тренутак српског народа.

- Ово дјело Јована Радуловића говори о нечему што смо одавно предосјећали, а то је да Херцеговина има јак темељ. Кад су темељи добри, онда ће се лако направити зидови, поставити стубови, али ако темељ није добар, онда је много тешко - сликовито је описао владика Григорије.

Стазе

Шантићеве и Дучићеве животне и стваралачке стазе, мада умногоме опречне, започеле су да се преплићу баш у Мостару. Овога пута, сусрет Шантића и Дучића дешава се у граду на Требишњици. Сусрет пјесника, Херцеговаца и пријатеља у граду који с правом многи називају завичајем поезије и који дубоко уважава и поштује стваралаштво и једног и другог пјесника - рекао Доброслав Ћук.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.