Враћање војничким данима

ПОЗОРИШТЕ је моја прва и права љубав. И жеља. Ипак, прија ми излет у телевизију, боравак у Бањој Луци и снимање серије "То топло љето". Многе младе глумце провукао сам кроз серије и помогао им да постану популарни. Мислим да ће се то десити са бањолучким глумцима. То је јако добро, нарочито за наше средине - каже у интервјуу за "Глас Српске" редитељ Милан Караџић, који ових дана са екипом глумаца покушава да телевизијски дочара причу Стевана Копривице, у продукцији Радио-телевизије Републике Српске и "Пинк" телевизије.

Бања Лука са својим природним љепотама га инспирише, као и успомене на војничке дане које је провео у овом граду.

- Врло пријатно сам изненађен градом Бањом Луком, свим институцијама које нам отварају своја врата, тако да нам је јако пријатно радити. Бањолучки глумци, са којима први пут радим, право су ми откриће и велико изненађење. С обзиром на то да нису имали велико телевизијско и позоришно искуство, одлично се сналазе. Имам добру екипу, поред оних са којима радим већ годинама и које сам довео из Београда и Подгорице - рекао је Караџић.

Радња серије смјештена је у 1968. годину. Шта је то што Вас је фасцинирало из тог периода?

КAРAЏИЋ: Ова серија је дивно сећање на време мог и Стевановог детињства. Ми смо правили омаж свом времену, али и омаж граду Бањој Луци.

Година 1968, која је по много чему посебна, удаје, женидбе, девојке које се нису удале, све смо то уденули у љубавну причу, уз сликање обичаја средине, менталитета. Све то нас је мотивисало да урадимо комедију, али пре свега једну носталгичну причу, љубавну, романтичну.

 С обзиром на поплаву серија на многим телевизијама, шта је оно што данас највише може привући гледаоце?

КAРAЏИЋ: Биоскоп као институција је у кризи. Данас можете било који филм после два дана да видите на ДВД-у. Телевизија и ТВ серије су у експанзији. Оно што разликује ову серију од других серија, а радио сам многе, јесте то што се она ради лагано, једна епизода се ваља по седам дана. То ми прија, као и тражење свих детаља који су нам потребни.

Имамо епоху. Требају нам аутомобили, улице, зграде које одговарају том времену. Тешко је наћи улицу и зграде без клима-уређаја. Жао ми је што смо претрпали те дивне старе фасаде, уместо да их негујемо као симбол једног времена.

Колико млади глумци са којима радите осјећају то вријеме, с обзиром на то да многи од њих 1968. године нису били ни рођени?

КAРAЏИЋ:Био сам дечак када сам гледао серију "Више од игре", Здравка Шотре и Слободана Стојановића. Радња те серије се дешавала 30-их година, кад нисам био ни рођен, али дух града, дух песме, дух улице, и те како сам препознао. Људи се идентификују. Тако и млади глумци са којима радим, иако нису били ни рођени 60-их година, и те како осећају то време. Потпуно је небитно да ли су одрастали уз црно-бели или колор телевизор.

Магија позоришта

Позоришта су увек жива. Позориште је неуништиво. Не постоји ништа што би могло да га замени. Живи глумац на сцени и једна магија, која не може да се оствари преко никаквих техничких помагала. Гледали смо "Евровизију" и лудило од технолошких достигнућа, али то је једна страна. Мени је, кад гледам такве ствари, потпуно свеједно шта ћу да видим на екрану, јер све може и све не мора, тако да нема шта да ме фасцинира. Онда кад чујем да је неко фасциниран тиме, не разумем. Мене фасцинира кад ми човек дочара нешто уживо - рекао је Милан Караџић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.