Vraćanje vojničkim danima

POZORIŠTE je moja prva i prava ljubav. I želja. Ipak, prija mi izlet u televiziju, boravak u Banjoj Luci i snimanje serije "To toplo ljeto". Mnoge mlade glumce provukao sam kroz serije i pomogao im da postanu popularni. Mislim da će se to desiti sa banjolučkim glumcima. To je jako dobro, naročito za naše sredine - kaže u intervjuu za "Glas Srpske" reditelj Milan Karadžić, koji ovih dana sa ekipom glumaca pokušava da televizijski dočara priču Stevana Koprivice, u produkciji Radio-televizije Republike Srpske i "Pink" televizije.

Banja Luka sa svojim prirodnim ljepotama ga inspiriše, kao i uspomene na vojničke dane koje je proveo u ovom gradu.

- Vrlo prijatno sam iznenađen gradom Banjom Lukom, svim institucijama koje nam otvaraju svoja vrata, tako da nam je jako prijatno raditi. Banjolučki glumci, sa kojima prvi put radim, pravo su mi otkriće i veliko iznenađenje. S obzirom na to da nisu imali veliko televizijsko i pozorišno iskustvo, odlično se snalaze. Imam dobru ekipu, pored onih sa kojima radim već godinama i koje sam doveo iz Beograda i Podgorice - rekao je Karadžić.

Radnja serije smještena je u 1968. godinu. Šta je to što Vas je fasciniralo iz tog perioda?

KARADžIĆ: Ova serija je divno sećanje na vreme mog i Stevanovog detinjstva. Mi smo pravili omaž svom vremenu, ali i omaž gradu Banjoj Luci.

Godina 1968, koja je po mnogo čemu posebna, udaje, ženidbe, devojke koje se nisu udale, sve smo to udenuli u ljubavnu priču, uz slikanje običaja sredine, mentaliteta. Sve to nas je motivisalo da uradimo komediju, ali pre svega jednu nostalgičnu priču, ljubavnu, romantičnu.

 S obzirom na poplavu serija na mnogim televizijama, šta je ono što danas najviše može privući gledaoce?

KARADžIĆ: Bioskop kao institucija je u krizi. Danas možete bilo koji film posle dva dana da vidite na DVD-u. Televizija i TV serije su u ekspanziji. Ono što razlikuje ovu seriju od drugih serija, a radio sam mnoge, jeste to što se ona radi lagano, jedna epizoda se valja po sedam dana. To mi prija, kao i traženje svih detalja koji su nam potrebni.

Imamo epohu. Trebaju nam automobili, ulice, zgrade koje odgovaraju tom vremenu. Teško je naći ulicu i zgrade bez klima-uređaja. Žao mi je što smo pretrpali te divne stare fasade, umesto da ih negujemo kao simbol jednog vremena.

Koliko mladi glumci sa kojima radite osjećaju to vrijeme, s obzirom na to da mnogi od njih 1968. godine nisu bili ni rođeni?

KARADžIĆ:Bio sam dečak kada sam gledao seriju "Više od igre", Zdravka Šotre i Slobodana Stojanovića. Radnja te serije se dešavala 30-ih godina, kad nisam bio ni rođen, ali duh grada, duh pesme, duh ulice, i te kako sam prepoznao. Ljudi se identifikuju. Tako i mladi glumci sa kojima radim, iako nisu bili ni rođeni 60-ih godina, i te kako osećaju to vreme. Potpuno je nebitno da li su odrastali uz crno-beli ili kolor televizor.

Magija pozorišta

Pozorišta su uvek živa. Pozorište je neuništivo. Ne postoji ništa što bi moglo da ga zameni. Živi glumac na sceni i jedna magija, koja ne može da se ostvari preko nikakvih tehničkih pomagala. Gledali smo "Evroviziju" i ludilo od tehnoloških dostignuća, ali to je jedna strana. Meni je, kad gledam takve stvari, potpuno svejedno šta ću da vidim na ekranu, jer sve može i sve ne mora, tako da nema šta da me fascinira. Onda kad čujem da je neko fasciniran time, ne razumem. Mene fascinira kad mi čovek dočara nešto uživo - rekao je Milan Karadžić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.