Владислав Бајац: Идентитет нема зацементирану истину

Никада ме није било срамота мог Балкана. Чак сам то врло често у иностранству, јавно, са поносом говорио и образлагао. Но, као што је тежак посао убедити друге у то да смо само део своје и њихове Европе, још је теже објаснити оним поводљивим балканским, а нарочито необразованим и искомплексираним појединцима да смо некада назадни себи самима, али понекад и врло напредни и себи и другима.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао књижевник Владислав Бајац, чији ће роман "Хамам Балканија" бити представљен вечерас у 19 часова у вијећници Банског двора Културног центра у Бањој Луци.

* ГЛAС: Откуда толико интересовање за "Хамам Балканију", поготово у иностранству?

БAЈAЦ: Један аустријски издавач је на исто питање које сам му поставио поводом "Хамама" и немачког језика рекао: "Па, немојте мислити да је то зато што у Aустрији има пуно гастарбајтера из Турске и Србије. То је зато што се Ваша књига бави темом вишеструкости идентитета, а то је универзална тема свих нација и култура!" Ето, ово је вероватно основни разлог интересовања. Ја могу да му додам још понеки: награда "Балканика" је после десет година постојања очигледно стекла углед којег ни ја нисам био свестан. Други разлог је што су се културе Балкана, после дуго времена, а земље ex-Yu простора посебно, поново заинтересовале једна за другу, па се оваквим догађајима обраћа већа пажња. Надам се да је најважнији разлог оволиког интересовања за књигу то што је она – добра.

* ГЛAС: Због чега људи не могу да помире своје вишеструке идентитете?

БAЈAЦ: Одговор није лак. Уосталом, зато сам написао читаву књигу. И не само једну. Aли, један од могућих одговора је можда зато што људи ту очигледну вишеструкост не прихватају као чињеничко стање. Многима је тешко да пре свега признају сами себи, а потом и другима, да они сами нису тако јасне, чисте, једноставне "истоветности". Човек је збир особености, дакле различитости, које у сопственом уједињавању чине – идентитет. Ту условну формулу, то јест дефиницију (а знамо, коначних формула и дефиниција нема), можемо применити и на појам групе, а и на појам нације. И тек тада можемо да схватимо сву комплексност појма идентитета. И управо зато што ова тема нема зацементирану истину, књижевност се њоме бави. A ваља се подсетити, посао литературе је да истражује и показује, али не и да доказује. Тога се треба пазити: не придати књижевном делу оно што је задато науци или политици.

* ГЛAС: Инсистирате на дуализму. На који начин он може да буде фактор повезивања, а не раздора.

БAЈAЦ: Па, тако што у том дуализму пронађете његове предности у односу на једнодимензионалност. Пронађете богатство, а не осиромашење. Aко у себи откријете ту врсту мира, ширићете га и према другима. Ја као писац имам у себи и ту уграђену "грешку" да опасне и озбиљне теме видим утопистички. То значи да некада подлегнем полутези (што је за књиге опасно). A замислите када бисте тај утопизам пренели на питања од општег значаја по целе нације? Где би нам био крај. Када смо код тога, увек сам мислио да људе често раздвајају сличности, а не разлике. По тој логици, разлике и те како могу да буду фактор приближавања. И дуализам користи ту исту логику.

Преводи и награде

"Хамам Балканија" изазива велику пажњу домаће и стране читалачке публике. Тако ће се само током ове године појавити преводи Бајчеве књиге на грчки, македонски, њемачки, норвешки, турски и албански језик. "Хамам" је добио престижну међународну књижевну награду "Балканика", за најбољу књигу објављену на Балкану у 2007. и 2008. години, као и награду "Исидора Секулић", за књигу године у Србији.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.