Vladislav Bajac: Identitet nema zacementiranu istinu

Nikada me nije bilo sramota mog Balkana. Čak sam to vrlo često u inostranstvu, javno, sa ponosom govorio i obrazlagao. No, kao što je težak posao ubediti druge u to da smo samo deo svoje i njihove Evrope, još je teže objasniti onim povodljivim balkanskim, a naročito neobrazovanim i iskompleksiranim pojedincima da smo nekada nazadni sebi samima, ali ponekad i vrlo napredni i sebi i drugima.

Ovo je u intervjuu za "Glas Srpske" rekao književnik Vladislav Bajac, čiji će roman "Hamam Balkanija" biti predstavljen večeras u 19 časova u vijećnici Banskog dvora Kulturnog centra u Banjoj Luci.

* GLAS: Otkuda toliko interesovanje za "Hamam Balkaniju", pogotovo u inostranstvu?

BAJAC: Jedan austrijski izdavač je na isto pitanje koje sam mu postavio povodom "Hamama" i nemačkog jezika rekao: "Pa, nemojte misliti da je to zato što u Austriji ima puno gastarbajtera iz Turske i Srbije. To je zato što se Vaša knjiga bavi temom višestrukosti identiteta, a to je univerzalna tema svih nacija i kultura!" Eto, ovo je verovatno osnovni razlog interesovanja. Ja mogu da mu dodam još poneki: nagrada "Balkanika" je posle deset godina postojanja očigledno stekla ugled kojeg ni ja nisam bio svestan. Drugi razlog je što su se kulture Balkana, posle dugo vremena, a zemlje ex-Yu prostora posebno, ponovo zainteresovale jedna za drugu, pa se ovakvim događajima obraća veća pažnja. Nadam se da je najvažniji razlog ovolikog interesovanja za knjigu to što je ona – dobra.

* GLAS: Zbog čega ljudi ne mogu da pomire svoje višestruke identitete?

BAJAC: Odgovor nije lak. Uostalom, zato sam napisao čitavu knjigu. I ne samo jednu. Ali, jedan od mogućih odgovora je možda zato što ljudi tu očiglednu višestrukost ne prihvataju kao činjeničko stanje. Mnogima je teško da pre svega priznaju sami sebi, a potom i drugima, da oni sami nisu tako jasne, čiste, jednostavne "istovetnosti". Čovek je zbir osobenosti, dakle različitosti, koje u sopstvenom ujedinjavanju čine – identitet. Tu uslovnu formulu, to jest definiciju (a znamo, konačnih formula i definicija nema), možemo primeniti i na pojam grupe, a i na pojam nacije. I tek tada možemo da shvatimo svu kompleksnost pojma identiteta. I upravo zato što ova tema nema zacementiranu istinu, književnost se njome bavi. A valja se podsetiti, posao literature je da istražuje i pokazuje, ali ne i da dokazuje. Toga se treba paziti: ne pridati književnom delu ono što je zadato nauci ili politici.

* GLAS: Insistirate na dualizmu. Na koji način on može da bude faktor povezivanja, a ne razdora.

BAJAC: Pa, tako što u tom dualizmu pronađete njegove prednosti u odnosu na jednodimenzionalnost. Pronađete bogatstvo, a ne osiromašenje. Ako u sebi otkrijete tu vrstu mira, širićete ga i prema drugima. Ja kao pisac imam u sebi i tu ugrađenu "grešku" da opasne i ozbiljne teme vidim utopistički. To znači da nekada podlegnem polutezi (što je za knjige opasno). A zamislite kada biste taj utopizam preneli na pitanja od opšteg značaja po cele nacije? Gde bi nam bio kraj. Kada smo kod toga, uvek sam mislio da ljude često razdvajaju sličnosti, a ne razlike. Po toj logici, razlike i te kako mogu da budu faktor približavanja. I dualizam koristi tu istu logiku.

Prevodi i nagrade

"Hamam Balkanija" izaziva veliku pažnju domaće i strane čitalačke publike. Tako će se samo tokom ove godine pojaviti prevodi Bajčeve knjige na grčki, makedonski, njemački, norveški, turski i albanski jezik. "Hamam" je dobio prestižnu međunarodnu književnu nagradu "Balkanika", za najbolju knjigu objavljenu na Balkanu u 2007. i 2008. godini, kao i nagradu "Isidora Sekulić", za knjigu godine u Srbiji.  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.