Владимир Паскаљевић: Очеве везе ми не помажу у послу

Као тинејџер сам волео фотографију, имао сам малу џепну лабораторију руске производње, коју сам инсталирао у малом замраченом тоалету - открива у интервјуу за "Глас Српске" београдски редитељ Владимир Паскаљевић.

Син прослављеног редитеља Горана Паскаљевића, Владимир је режирао филм "Ђавоља варош", кога је видјела фестивалска публика широм свијета.

- На "Тангу аргентину" сам био радни фотограф и хтео сам да се бавим филмском фотографијом. Aли сам пре свега волео литературу и нисам веровао да и филм може да буде уметност док нисам видео Буњуелове и Форманове филмове, који су ме дефинитивно определили - каже Владимир Паскаљевић.

* ГЛAС: Како коментаришете Нацрт закона о кинематографији у Србији. Колико такве ствари, као што је кашњење овог закона, коче младе умјетнике да стварају нове пројекте?

ПAСКAЉЕВИЋ: Одлагањем закона се дефинитивно одлаже и шанса за нове људе. Странци су охрабрени да снимају своје филмове у Србији (нпр. Ралф Фајнс, "Кориолан") јер су екипе скроз професионалне. То није довољно, потребан је закон којим би им се враћао део опорезованог новца и тако додатно стимулисао, а Нацртом закона је то предвиђено, као и да се један део слива у фонд за домаћи филм, што је за нас оно најинтересантније. Тако су урадиле многе мање државе у Европи, не видим зашто не бисмо и ми. Постоји и безброј других корисних регулатива, почевши од тога да продуценти више неће моћи да узму паре из фондова и од државе а да не плате људе, као што је био случај са највећим пројектима.

* ГЛAС: Филм "Ђавоља варош" био је на многим фестивалима. Јесте ли задовољни како је на њега реаговала публика?

ПAСКAЉЕВИЋ: На фестивалима публика скоро увек аплаудира, некад дуже некад краће, тешко је одредити шта им се стварно свиђа. Увек сам био задовољан, негде више негде мање. Фестивали ме и после годину и даље зову и важно ми је да га види што више људи.

* ГЛAС: Да ли Вам некада отежава посао то што је Ваш отац угледни српски редитељ Горан Паскаљевић. Како је било одрастати у таквом филмском окружењу?

ПAСКAЉЕВИЋ: Имао сам мастер клас који је трајао 365 дана у години и радио сам на неким његовим филмовима, у разним секторима. С друге стране, има и малициозности. Рецимо, мој бивши професор Небојша Пајкић ми је једном приликом рекао: "Теби је лако, све ти завршава отац." Међутим, заборавља се да нисам никад добио средства за производњу ни од министарства ни од секретаријата - толико о очевој наводној помоћи и везама.

* ГЛAС: Како бисте оцијенили филмове који посљедње деценије настају у Србији?

ПAСКAЉЕВИЋ: Па има ту и тамо покоји интересантан филм у мору лоших. Било је, нажалост, пар прескупих и претенциозних филмова који су најављивани као ремек-дела и која су на крају растерала публику домаћих филмова.

* ГЛAС: Aко бисте могли да одаберете да снимите филм по Вашем укусу (а да нисте новчано ограничени), који би то жанр био и какву би причу донио?

ПAСКAЉЕВИЋ: Нешто од Aндрића, свакако. Он је један од највећих светских приповедача и писаца свих времена.

Нови пројекти

* ГЛAС: Које нове пројекте радите?

ПAСКAЉЕВИЋ: Радим на адаптацији једне драме Филипа Вујошевића и истражујем о деци која живе на улици, о којима сам већ снимио документарце за РТС пре седам-осам година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.