Vladimir Paskaljević: Očeve veze mi ne pomažu u poslu

Kao tinejdžer sam voleo fotografiju, imao sam malu džepnu laboratoriju ruske proizvodnje, koju sam instalirao u malom zamračenom toaletu - otkriva u intervjuu za "Glas Srpske" beogradski reditelj Vladimir Paskaljević.

Sin proslavljenog reditelja Gorana Paskaljevića, Vladimir je režirao film "Đavolja varoš", koga je vidjela festivalska publika širom svijeta.

- Na "Tangu argentinu" sam bio radni fotograf i hteo sam da se bavim filmskom fotografijom. Ali sam pre svega voleo literaturu i nisam verovao da i film može da bude umetnost dok nisam video Bunjuelove i Formanove filmove, koji su me definitivno opredelili - kaže Vladimir Paskaljević.

* GLAS: Kako komentarišete Nacrt zakona o kinematografiji u Srbiji. Koliko takve stvari, kao što je kašnjenje ovog zakona, koče mlade umjetnike da stvaraju nove projekte?

PASKALjEVIĆ: Odlaganjem zakona se definitivno odlaže i šansa za nove ljude. Stranci su ohrabreni da snimaju svoje filmove u Srbiji (npr. Ralf Fajns, "Koriolan") jer su ekipe skroz profesionalne. To nije dovoljno, potreban je zakon kojim bi im se vraćao deo oporezovanog novca i tako dodatno stimulisao, a Nacrtom zakona je to predviđeno, kao i da se jedan deo sliva u fond za domaći film, što je za nas ono najinteresantnije. Tako su uradile mnoge manje države u Evropi, ne vidim zašto ne bismo i mi. Postoji i bezbroj drugih korisnih regulativa, počevši od toga da producenti više neće moći da uzmu pare iz fondova i od države a da ne plate ljude, kao što je bio slučaj sa najvećim projektima.

* GLAS: Film "Đavolja varoš" bio je na mnogim festivalima. Jeste li zadovoljni kako je na njega reagovala publika?

PASKALjEVIĆ: Na festivalima publika skoro uvek aplaudira, nekad duže nekad kraće, teško je odrediti šta im se stvarno sviđa. Uvek sam bio zadovoljan, negde više negde manje. Festivali me i posle godinu i dalje zovu i važno mi je da ga vidi što više ljudi.

* GLAS: Da li Vam nekada otežava posao to što je Vaš otac ugledni srpski reditelj Goran Paskaljević. Kako je bilo odrastati u takvom filmskom okruženju?

PASKALjEVIĆ: Imao sam master klas koji je trajao 365 dana u godini i radio sam na nekim njegovim filmovima, u raznim sektorima. S druge strane, ima i malicioznosti. Recimo, moj bivši profesor Nebojša Pajkić mi je jednom prilikom rekao: "Tebi je lako, sve ti završava otac." Međutim, zaboravlja se da nisam nikad dobio sredstva za proizvodnju ni od ministarstva ni od sekretarijata - toliko o očevoj navodnoj pomoći i vezama.

* GLAS: Kako biste ocijenili filmove koji posljednje decenije nastaju u Srbiji?

PASKALjEVIĆ: Pa ima tu i tamo pokoji interesantan film u moru loših. Bilo je, nažalost, par preskupih i pretencioznih filmova koji su najavljivani kao remek-dela i koja su na kraju rasterala publiku domaćih filmova.

* GLAS: Ako biste mogli da odaberete da snimite film po Vašem ukusu (a da niste novčano ograničeni), koji bi to žanr bio i kakvu bi priču donio?

PASKALjEVIĆ: Nešto od Andrića, svakako. On je jedan od najvećih svetskih pripovedača i pisaca svih vremena.

Novi projekti

* GLAS: Koje nove projekte radite?

PASKALjEVIĆ: Radim na adaptaciji jedne drame Filipa Vujoševića i istražujem o deci koja žive na ulici, o kojima sam već snimio dokumentarce za RTS pre sedam-osam godina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.