Владимир Лазић: Шопаловићи кроз гротескну мелодраму

"Шопаловићи" су, између осталог, прича о "Лепотици и Звери", а у фигуративном смислу Лепотица је живот, а Звер је рат који све спречава и уништава. То је и прича о Еросу и Танатосу, јер се с једне стране дешава љубав, а са друге стране смрт.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" редитељ Владимир Лазић, који у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци режира представу "Путујуће позориште Шопаловић".

- Једна од централних сцена у овом тексту је преобраћање злочинца и управо се то веже са метафором "Лепотице и Звери". Спремао сам се и раније да радим овај текст, али нисам из разних разлога. Мислим да сам сада сасвим сазрео да га урадим - рекао је Лазић.

* ГЛAС: На чему се заснива Ваш редитељски поступак у раду на представи "Путујуће позориште Шопаловић"?

ЛAЗИЋ: Испаде да је овај Симовићев текст много тежи и сложенији и да човек мора да се потруди много више. То је и много више од једне реалистичке приче, јер се сусрећемо са обиљем симбола које треба протумачити. Текст је писан за догађаје из Другог светског рата, а као и да нам се исти и данас циклично понављају. Оно што ми је изузетно драго је да нико није утицао на поделу и добио сам тачно оно што сам тражио. Када неко дође у госте сви су пуни речи хвале, ја нисам такав. Ми имамо добро пролазно време и прилично добро сарађујемо, али далеко од тога да све то иде лако и далеко од тога да сам ја презадовољан. То је све освајање терена, корак по корак до циља.

* ГЛAС: Љубомир Симовић је "Шопаловиће" написао као реалистичку драму. Како сте се Ви жанровски опредијелили да је урадите?

ЛAЗИЋ: Да, он је то написао као реалистичку драму са надреалистичким сценама и сад од редитеља зависи шта хоће да ради. Ја сам текст истумачио кроз стил магичног реализма, а у жанровском смислу је то гротескна мелодрама. Оно што сам до сада погледао је урађено као трагикомедија. Међутим, убацио сам нешто више горке духовитости у којој глумци све то постепено и сукцесивно усвајају. Морам да признам да све то "освајамо" полако, али сигурно.

* ГЛAС: Представа "Цигани лете у небо", коју сте радили у позоришту на Теразијама, већ је дуго на репертоару?

ЛAЗИЋ: Настанак те представе је био мукотрпан, радили смо седам месеци. У једном тренутку сам чак хтео и да одустанем, али ипак сам истрајао до краја и данас имамо феноменалну представу. Сви су пресрећни када доживе тријумф и овације на сцени, али нико у ствари не зна које су то муке у самом настанку представе. Међутим, велика је сатисфакција када видите да вам људи стоје на представи само да би је видели.

* ГЛAС: Какав је Ваш став о редитељском осавремењавању текстова на сцени?

ЛAЗИЋ: Ја све то подржавам, али само у смислу када редитељ пажљиво адаптира текст и види шта може, а шта не може да се уради како текст не би изгубио своју суштину. Не може сваки текст да се осавремени и велики број редитеља је у ствари направио и велики промашај. У текст мора да се уђе дубински, а не формално. Формално сте изменили кулисе и костим и мислите да сте осавременили текст, а то је велика заблуда која не пролази. Ви морате да измените, не само лексику, него и топониме, структуру, осећања. У последње време видео сам доста осавремењивања која су одузела душу комаду и то је тужно.

Искуства

* ГЛAС: Ово Вам није први пут да радите у НПРС. Каква искуства носите са Вашег умјетничког ангажмана у Бањалуци?

ЛAЗИЋ: Радио сам до сада три пројекта у Бањалуци, а непоновљиво искуство је било радити "Зору на истоку", која је настала у ратно време. "Шопаловићи" су ми четврти пројекат овдје. У Бањалуци данас видим невероватну агилност. Одушевљава ме чињеница да у Народном позоришту РС паралелно раде по две представе, те да се готово свакодневно организују нека дешавања. Први пут наилазим на такву динамику у раду и надам се да ће то резултовати и нашом добром представом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.