Vladimir Lazić: Šopalovići kroz grotesknu melodramu

"Šopalovići" su, između ostalog, priča o "Lepotici i Zveri", a u figurativnom smislu Lepotica je život, a Zver je rat koji sve sprečava i uništava. To je i priča o Erosu i Tanatosu, jer se s jedne strane dešava ljubav, a sa druge strane smrt.

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" reditelj Vladimir Lazić, koji u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci režira predstavu "Putujuće pozorište Šopalović".

- Jedna od centralnih scena u ovom tekstu je preobraćanje zločinca i upravo se to veže sa metaforom "Lepotice i Zveri". Spremao sam se i ranije da radim ovaj tekst, ali nisam iz raznih razloga. Mislim da sam sada sasvim sazreo da ga uradim - rekao je Lazić.

* GLAS: Na čemu se zasniva Vaš rediteljski postupak u radu na predstavi "Putujuće pozorište Šopalović"?

LAZIĆ: Ispade da je ovaj Simovićev tekst mnogo teži i složeniji i da čovek mora da se potrudi mnogo više. To je i mnogo više od jedne realističke priče, jer se susrećemo sa obiljem simbola koje treba protumačiti. Tekst je pisan za događaje iz Drugog svetskog rata, a kao i da nam se isti i danas ciklično ponavljaju. Ono što mi je izuzetno drago je da niko nije uticao na podelu i dobio sam tačno ono što sam tražio. Kada neko dođe u goste svi su puni reči hvale, ja nisam takav. Mi imamo dobro prolazno vreme i prilično dobro sarađujemo, ali daleko od toga da sve to ide lako i daleko od toga da sam ja prezadovoljan. To je sve osvajanje terena, korak po korak do cilja.

* GLAS: Ljubomir Simović je "Šopaloviće" napisao kao realističku dramu. Kako ste se Vi žanrovski opredijelili da je uradite?

LAZIĆ: Da, on je to napisao kao realističku dramu sa nadrealističkim scenama i sad od reditelja zavisi šta hoće da radi. Ja sam tekst istumačio kroz stil magičnog realizma, a u žanrovskom smislu je to groteskna melodrama. Ono što sam do sada pogledao je urađeno kao tragikomedija. Međutim, ubacio sam nešto više gorke duhovitosti u kojoj glumci sve to postepeno i sukcesivno usvajaju. Moram da priznam da sve to "osvajamo" polako, ali sigurno.

* GLAS: Predstava "Cigani lete u nebo", koju ste radili u pozorištu na Terazijama, već je dugo na repertoaru?

LAZIĆ: Nastanak te predstave je bio mukotrpan, radili smo sedam meseci. U jednom trenutku sam čak hteo i da odustanem, ali ipak sam istrajao do kraja i danas imamo fenomenalnu predstavu. Svi su presrećni kada dožive trijumf i ovacije na sceni, ali niko u stvari ne zna koje su to muke u samom nastanku predstave. Međutim, velika je satisfakcija kada vidite da vam ljudi stoje na predstavi samo da bi je videli.

* GLAS: Kakav je Vaš stav o rediteljskom osavremenjavanju tekstova na sceni?

LAZIĆ: Ja sve to podržavam, ali samo u smislu kada reditelj pažljivo adaptira tekst i vidi šta može, a šta ne može da se uradi kako tekst ne bi izgubio svoju suštinu. Ne može svaki tekst da se osavremeni i veliki broj reditelja je u stvari napravio i veliki promašaj. U tekst mora da se uđe dubinski, a ne formalno. Formalno ste izmenili kulise i kostim i mislite da ste osavremenili tekst, a to je velika zabluda koja ne prolazi. Vi morate da izmenite, ne samo leksiku, nego i toponime, strukturu, osećanja. U poslednje vreme video sam dosta osavremenjivanja koja su oduzela dušu komadu i to je tužno.

Iskustva

* GLAS: Ovo Vam nije prvi put da radite u NPRS. Kakva iskustva nosite sa Vašeg umjetničkog angažmana u Banjaluci?

LAZIĆ: Radio sam do sada tri projekta u Banjaluci, a neponovljivo iskustvo je bilo raditi "Zoru na istoku", koja je nastala u ratno vreme. "Šopalovići" su mi četvrti projekat ovdje. U Banjaluci danas vidim neverovatnu agilnost. Oduševljava me činjenica da u Narodnom pozorištu RS paralelno rade po dve predstave, te da se gotovo svakodnevno organizuju neka dešavanja. Prvi put nailazim na takvu dinamiku u radu i nadam se da će to rezultovati i našom dobrom predstavom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.