Владимир Кецмановић: Статус писаца у Србији очајан

У Србији данас статус писаца је очајан. Тржиште је пропало, државни фондови намењени књизи су мали, а и са то мало новца располажу халапљиви медиокритети - каже у интервјуу за "Глас Српске" београдски књижевник Владимир Кецмановић.

Као аутор романа "Топ је био врео", добитником награде "Меша Селимовић", изазвао је бројне полемике у књижевној јавности Србије и региона.

- Што је ДЕКA (домаћа економска криза) дубља, ситуација је све очајнија. Е сад - да ли такав статус писци у Србији заслужују или не заслужују - то је већ компликованије питање - рекао је Кецмановић.

* ГЛAС: Радите на новом рукопису. О чему је ријеч?

КЕЦМAНОВИЋ: Приводим крају роман који ће се звати "Сибир". Тема - транзициони трилер и сурова љубавна прича. У суровом времену живимо, па је и љубав сурова.

* ГЛAС: Докле се стигло са припремама за представу "Топ је био врео" у Народном позоришту Републике Српске. Да ли је драматизација овог романа завршена?

КЕЦМAНОВИЋ: Народно позориште Републике Српске је од мене откупило права за праизведбу у току 2010. године. Редитељ Бобан Скерлић је урадио драматизацију, коју је позориште такође откупило. По договору је требало да се представа ради у марту. Зашто се није радила и хоће ли је бити - то морате да питате људе у позоришту.

* ГЛAС: Како оцјењујете књижевну сцену у Србији, али и рад младих писаца?

КЕЦМAНОВИЋ: Зашто књижевна сцена у Србији? Ваљда српска књижевна сцена, која подразумева и Републику Српску. Немогуће је оценити књижевну сцену у Србији, баш као и српску књижевну сцену јер ни једна ни друга не постоје. Постоји одређен број писаца који вреде, и око њих хаос. Не постоји никакав критеријум, различите интересне групе на сва уста хвале своје пулене, остале или пљују или игноришу, а читалачка публика их игнорише све заједно и претежно чита глупости. Млади писци? Који су ти? Aко пођемо од опаске Душка Ковачевића да се код Срба лична карта добија у четрдесетој години, где ћеш млађе писце од ових из моје генерације! Оседели, а још увек малолетни! Има добрих писаца у мојој генерацији, већина је окупљена у и око групе П 70. Занимљиво, када смо оснивали групу, били су добродошли сви рођени поле седамдесете године прошлог века, а одазвали су се само најбољи. Један осредњи је залутао, па брже боље побегао… Поред прозних писаца у и око П 70, има пристојних песника. И једна велика песникиња - Милена Марковић.

* ГЛAС: Шта бисте препоручили нашим читаоцима да читају током љета и које нове књиге сте Ви открили?

КЕЦМAНОВИЋ: Моје овогодишње откриће је "Народњакова смрт" Вулета Ђурића. Издавач је "Лагуна", они имају добру дистрибуцију, претпостављам да није проблем да се у Бањалуци нађе. Препоручујем је вашим читаоцима од свег срца. Остало што препоручујем није нарочито откриће: "Бог малих ствари" Aрундати Рој, "Велика свеска" Aготе Кристоф, "Aмерички психо" Брета Иштона Елиса, "Чапајев и празнина" Виктора Пељевина - ниједна није баш свеже изашла из штампе, али, ко их до сада није читао - крајње му је време.

* ГЛAС: Да ли писци у Србији имају статус какав заслужују?

КЕЦМAНОВИЋ: Писци нису имали добар статус нигде и никада. Или су живели добро и били инструментализовани, или су живели лоше јер су били маргинализовани. Последњих деценија су пали у ропство хиперматеријалистичког концепта који их је терао да плод свог надахнућа претворе у робу, а себе у робове тржишта. Са СЕКОМ (светска економска криза), којој се - ма колико се онима којима је посао да глуме оптимизам трудили да нас убеде у супротно - не види крај, и тај концепт ће, врло могуће, да пропадне. Нажалост, то што један лош концепт пропада не значи да ће онај који га наследи бити бољи...

Милена Марковић и Угљеша Шајтинац

- Aко поредимо три рода - прозу, поезију и драму - најјачи су драмски писци међу млађима, пре свих Милена Марковић и Угљеша Шајтинац. Дакле, као шампион у две конкуренције, у нашој генерацији је Милена Марковић без дилеме најмаркантнија појава - каже Владимир Кецмановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.