Vladimir Kecmanović: Status pisaca u Srbiji očajan

U Srbiji danas status pisaca je očajan. Tržište je propalo, državni fondovi namenjeni knjizi su mali, a i sa to malo novca raspolažu halapljivi mediokriteti - kaže u intervjuu za "Glas Srpske" beogradski književnik Vladimir Kecmanović.

Kao autor romana "Top je bio vreo", dobitnikom nagrade "Meša Selimović", izazvao je brojne polemike u književnoj javnosti Srbije i regiona.

- Što je DEKA (domaća ekonomska kriza) dublja, situacija je sve očajnija. E sad - da li takav status pisci u Srbiji zaslužuju ili ne zaslužuju - to je već komplikovanije pitanje - rekao je Kecmanović.

* GLAS: Radite na novom rukopisu. O čemu je riječ?

KECMANOVIĆ: Privodim kraju roman koji će se zvati "Sibir". Tema - tranzicioni triler i surova ljubavna priča. U surovom vremenu živimo, pa je i ljubav surova.

* GLAS: Dokle se stiglo sa pripremama za predstavu "Top je bio vreo" u Narodnom pozorištu Republike Srpske. Da li je dramatizacija ovog romana završena?

KECMANOVIĆ: Narodno pozorište Republike Srpske je od mene otkupilo prava za praizvedbu u toku 2010. godine. Reditelj Boban Skerlić je uradio dramatizaciju, koju je pozorište takođe otkupilo. Po dogovoru je trebalo da se predstava radi u martu. Zašto se nije radila i hoće li je biti - to morate da pitate ljude u pozorištu.

* GLAS: Kako ocjenjujete književnu scenu u Srbiji, ali i rad mladih pisaca?

KECMANOVIĆ: Zašto književna scena u Srbiji? Valjda srpska književna scena, koja podrazumeva i Republiku Srpsku. Nemoguće je oceniti književnu scenu u Srbiji, baš kao i srpsku književnu scenu jer ni jedna ni druga ne postoje. Postoji određen broj pisaca koji vrede, i oko njih haos. Ne postoji nikakav kriterijum, različite interesne grupe na sva usta hvale svoje pulene, ostale ili pljuju ili ignorišu, a čitalačka publika ih ignoriše sve zajedno i pretežno čita gluposti. Mladi pisci? Koji su ti? Ako pođemo od opaske Duška Kovačevića da se kod Srba lična karta dobija u četrdesetoj godini, gde ćeš mlađe pisce od ovih iz moje generacije! Osedeli, a još uvek maloletni! Ima dobrih pisaca u mojoj generaciji, većina je okupljena u i oko grupe P 70. Zanimljivo, kada smo osnivali grupu, bili su dobrodošli svi rođeni pole sedamdesete godine prošlog veka, a odazvali su se samo najbolji. Jedan osrednji je zalutao, pa brže bolje pobegao… Pored proznih pisaca u i oko P 70, ima pristojnih pesnika. I jedna velika pesnikinja - Milena Marković.

* GLAS: Šta biste preporučili našim čitaocima da čitaju tokom ljeta i koje nove knjige ste Vi otkrili?

KECMANOVIĆ: Moje ovogodišnje otkriće je "Narodnjakova smrt" Vuleta Đurića. Izdavač je "Laguna", oni imaju dobru distribuciju, pretpostavljam da nije problem da se u Banjaluci nađe. Preporučujem je vašim čitaocima od sveg srca. Ostalo što preporučujem nije naročito otkriće: "Bog malih stvari" Arundati Roj, "Velika sveska" Agote Kristof, "Američki psiho" Breta Ištona Elisa, "Čapajev i praznina" Viktora Peljevina - nijedna nije baš sveže izašla iz štampe, ali, ko ih do sada nije čitao - krajnje mu je vreme.

* GLAS: Da li pisci u Srbiji imaju status kakav zaslužuju?

KECMANOVIĆ: Pisci nisu imali dobar status nigde i nikada. Ili su živeli dobro i bili instrumentalizovani, ili su živeli loše jer su bili marginalizovani. Poslednjih decenija su pali u ropstvo hipermaterijalističkog koncepta koji ih je terao da plod svog nadahnuća pretvore u robu, a sebe u robove tržišta. Sa SEKOM (svetska ekonomska kriza), kojoj se - ma koliko se onima kojima je posao da glume optimizam trudili da nas ubede u suprotno - ne vidi kraj, i taj koncept će, vrlo moguće, da propadne. Nažalost, to što jedan loš koncept propada ne znači da će onaj koji ga nasledi biti bolji...

Milena Marković i Uglješa Šajtinac

- Ako poredimo tri roda - prozu, poeziju i dramu - najjači su dramski pisci među mlađima, pre svih Milena Marković i Uglješa Šajtinac. Dakle, kao šampion u dve konkurencije, u našoj generaciji je Milena Marković bez dileme najmarkantnija pojava - kaže Vladimir Kecmanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.