Владавина диктатуре нерада и нереда

Већ одавно истичем да код нас влада стање Фројдових "неподношљивих околности" или као, не било примијењено, у логору Aушвиц, када су испитивали колико мајка може трпјети да би штитила дијете. Издржала је све дотле док јој вода није почела улазити у уста, онда је испустила дијете...

Диктатура нереда има своје законитости и неписану логику у којој се најбоље сналазе профитери или тачније људи који живе од недостатка доказа, који су у стању да уз помоћ новца примијене присилну технику изведених доказа. Народ је потопио страх, а човјек у егзистенцијалној зебњи има психотичан став: или је дивље разјарен или је тупо стрпљив.

У економском смислу влада стагфлација, која се на појмљив начин може превести да је то за народ вишак немања, односно да је држава бутик са кратким рукавима или да има тијесну кожу према народу.

Стагфлација је, кажу економисти, привредна стагнација комбинована с инфлацијом, тј. привредно стање у којем истовремено владају стагнација и инфлација. Она подразумијева изразит пораст цијена и високу, све већу незапосленост.

Њу су, и то сам истицао више пута од усменог говора до ратне монодраме "Оде а да није погинуо", предосјетили ратни профитери. Узмимо за примјер чињеницу да је са подручја ратног Српског Сарајева дислоцирано око 150 фабрика. То је највећа послијератна пљачка о којој нико не води рачуна. Како би и водио када обичан човјек у бесудној и криминализованој држави и не постоји. Од тога су се појединци обогатили, продајући или присвајајући друштвену имовину вриједну милионе марака. A шта је остало народу и борцима? Опет се намеће: вишак немања и бутик за кратке рукаве! Уз то и бесудна држава у којој је обичан човјек невидљив. Како? Нема ту никаквог трика: украли су му садашњост и будућност!

Није само инфлација у економској сфери, већ и у друштвеним односима у којима су поплављене моралне норме, јер влада инфлација ријечи, закона, неморала, корупције и криминала.

Сада се вјешто ваде да Европи и свијету пријети пад индустријске производње, уз попратне појаве стагнације: стагнација + инфлација = Стагфлација.

Наши економисти, без длаке на језику, гледано очима оних који хране и од зла земљу бране, су смијешни, јер какви ће бити производни односи без производних снага?! Празан простор, без ичега!

Умјесто кретања новца на тржишту имамо правило умножавања вишка немања у промету између људи.

Производне снаге чини армија од 150 хиљада незапослених у Републици Српској, којима је украден строј за производњу будућности. Радна снага произвођача је у мртвом углу, нултој тачки, без замајца за производњу. A шта су онда производни односи када је такво стање у производњи?! Заустављена мисао, заустављен покрет, пуко егзистирање без сврхе и циља, што би рекла моја баба када не види излаз: "Јебем ти овај живот, да ми је што прије умријети да се не злопатим" или, по оној народној, "кад се зло упрти, па нема пусте ни смрти да те из зла испрти".

Распукни, земљо, да у њу народ пропадне с тугом! Боже опрости народу кога је власт употријебила до неупотребљивости.

Једини излаз је народна сачекуша, али од "догађања народа" имали смо само тамне дане и поларне ноћи.

Сада нам се свијетле упитници: куда и како даље!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.