Вјерност Нушићевом тексту

Редитељ Слободан Радовић широј јавности познат је по телевизијским драмама “Мистер Долар”, “Исидора Секулић”, “Божићна печеница”, играним серијама “Сточићу постави се”, “Шарено осам” и слично, те низом телевизијских мјузикла, музичких емисија, опера.

На телевизији је, у ствари, откако је дипломирао, крајем шездесетих година прошлог вијека, па до данас.

- Што се мога уметничког дела тиче, то је једна засебна линија живота којом сам ишао ових четрдесет година, а овог лета је тачно четрдесет година како сам дипломирао на Факултету драмских уметности, односно, ондашњој Aкадемији за позориште, филм и радио. Имао сам среће да прве две године будем у класи професора Хуга Клајна и остале две године у класи професора Радоша Новаковића, од којих сам доста научио. Нисам од оних редитеља који кажу да учитеља треба убити у себи, него га треба наградити и ја се све ове четири деценије трудим да то урадим - каже Радовић.

Од те далеке 1968. до данас потписао је режију на око 5.000 телевизијских емисија различитих жанрова, освојивши за своја дјела и бројне награде, од којих се, у посљедњих деценију и по, издвајају награда “Прохорски анђео”, за режију ТВ филма “Преље” на Фестивалу етно-филма у Београду, те годишње награде РТС-а за режију драма “Госпођа Колонтајн” и “Милена из Прага”.

Ниједну од награда које је добијао посебно не издваја.

Исто мишљење има и о својим дјелима, која тешко одваја једно од другог, јер, како објашњава, “када то урадите, мислите да сте као родитељ своје дете оставили негде у ћошку, а да сте пристраснији према другом детету”.

Са љубављу прича о серији својих драма о знаменитим и познатим женама деветнаестог и двадесетог века, са нескривеним жаром говори о раду на Нушићевом “Мистер Долару” и сличним комедијама.

Његова велика љубав, поред телевизије, јесте и позориште, иако, додаје, више преферира телевизију и рад на томе да оно што је уради гледаоцима буде “гледљиво”, односно да адаптација савршено подлегне захтјевима телевизијског медија. 

О љубави и послу на телевизији и у позоришту Радовић каже:

- Некада се граница између позоришта и телевизије помери, па у телевизији буде доста позоришта, јер је телевизија у крајњој линији једна комбинација позоришта и филма. Од позоришта је наследила озбиљну припрему у раду, а од филма је узела систем кадрирања, па, према томе, има доста позоришног у телевизијским драмама. Радио сам и позоришне адаптације, попут Нушићевог “Мистер Долара”, где сам позоришни текст прилагодио потпуно телевизијским захтевима. Направио сам више паралелних радњи, али нисам изневерио онај основни Нушићев текст.

Каријера

- Кључ успјеха је у људима, у жељи и упорности и глумца, и редитеља да успије у оном што ради. За то је потребна и велика самодисциплина и одрицање, као и умеће да приватни живот не подреди каријери, или обратно. Мој приватни живот је потпуно одвојен од каријере. Никако не мешам те две ствари. Приватни живот имам одвојен, додуше, и уз одрицање, али и уз велико задовољство које и дан-данас траје - додао је Слободан Радовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.