Вјечност Јежеве кућице

БAЊA ЛУКA - Чувени српски писац Бранко Ћопић окончао је живот на данашњи дан прије 26 година, скоком са моста на Сави у Београду.

Надахнут подгрмечким завичајем и одличним смислом за хумор, Ћопић је креирао мноштво упечатљивих ликова. Николетина Бурсаћ, Лазар Мачак и Јежурка Јежић обиљежили су многа дјетињства и остали у сјећању дјеци и одраслима на простору читаве некадашње Југославије.

Његова дјела, као што су "Магареће године", "Босоного дјетињство", "Башта сљезове боје" и "Орлови рано лете", сврставају га у најбоље, најчитаније и најпревођеније дјечије писце свих времена.

Над његово дјело падале су сјене које су неуспјешно и краткотрајно бацали разни идеолошки тумачи. Јежурка Јежић их је све надвладао и надживио.

Професорка на Одсјеку за српску књижевност Филозофског факултета у Бањој Луци мр Мирјана Влаисављевић истакла је да је Ћопић једно вријеме био јако значајан, да би онда када је дошао у колизију са званичном идеологијом био оспораван.

- Иста судбина га прати и послије његове смрти: с једне стране је значајан и велики српски писац, док је с друге стране продужена рука исте те идеолошке свијести, па је послије 1992. године Ћопић наједном почео да се етикетира као представник некакве, у погрдном смислу те ријечи, "партизанске" идеологије и "партизанске" књижевности - казала је Влаисављевићева.

Она додаје да је ријеч о злонамјерном сужавању његовог ванреднога и ванвременскога дјела.

- Ћопићево дјело није ванвременско само за простор БиХ и бивше Југославије. Ванвременско је из просте чињенице да је он један од најпревођенијих, не само српских, него и југословенских писаца - рекла је Влаисављевићева. 

Она сматра да ће његов значај све више да расте.

- Већ сада, национални атари хрватске књижевности и ове такозване бошњачке која претендује да буде босанскохерцеговачка, одрекли би се многих писаца, али се Ћопића ни по коју цијену не желе одрећи. Тако хрватска књижевност, упркос једној страшној и суровој раздиоби са Србима, не може без "Јежеве кућице" - нагласила је Влаисављевићева.

Истовремено, и из Сарајева стижу гласови како би они радо да, како је рекла Влаисављевићева, "побосанче" Бранка Ћопића.

- То их уопште није спречавало да 1995. године спале његову родну кућу и школу у селу Хашани - рекла је Влаисављевићева. 

"Ћопићевим стазама дјетињства"

- Манифестација "Ћопићевим стазама дјетињства" је, од 1992. године до данас, колико год на извјестан начин била подржавана, од републичких институција перфидно скрајњивана. Тек у посљедње вријеме захваљујући министру просвјете и културе РС Aнтону Касиповићу ова манифестација се полако извлачи из уских локалних оквира - рекла је Мирјана Влаисављевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.