Вјечни Ван Гогови Сунцокрети

Београд - Један од најпознатијих и најцјењенијих сликара на свијету Винсент ван Гог и деценијама послије смрти (1890) једна је од најутицајнијих фигура у умјетности.

Ван Гог је рођен прије 160 година, 30. марта 1853. године у Зундерту, Холандија. Хиљаде слика и цртежа зачетника колористичког експресионизма и данас се копирају, а његов стил и даље служи као инспирација многим младим умјетницима.

Славни сликар је за живота продао само једну слику, а његова најбоља дјела настала су за мање од три године и то пред крај живота. Специфична су по страственим покретима четке, интензивним бојама, као и у кретању линије и форме. Међу најпознатијим су дјела из серије "Сунцокрети", затим "Ириси", аутопортрети, "Житно поље са чемпресима". Био је веома плодан умјетник, с обзиром на то да је за десет година, колико је сликао, направио око 900 дјела.

Његов непоновљиви спој форме и садржаја је моћан, драматичан, лирски ритмичан, маштовит и емотиван, а за самог умјетника је представљао начин да објасни своју борбу против лудила и његово разумијевање духовне суштине, човјека и природе.

Осим што је био велики умјетник, Ван Гог је остао познат и по својој ексцентричности и ћудљивој нарави, што је и показао када је у нападу бијеса и љубоморе сам себи одсјекао уво.

Одрастао је уз мајку, оца свештеника, три сестре и два брата. Ван Гогови су били највећа породица трговаца умјетничким дјелима и захваљујући стрицу, Винсент је са 22 године постао трговац репродукцијама у Лондону. Овај слабо плаћени посао је напустио, послије чега је неко вријеме радио као учитељ и тада се опробава у сликарству радећи социјалне теме - раднике у руднику и њихове породице. Почетком 1886. године отишао је у Париз гдје је упознао Анри де Тулуз-Лотрека, Пола Гогена и Пола Сезана. Иако у Паризу нико није желио његове слике, смогао је снаге и вјере у себе да настави да слика. Због дубоке депресије 1889. године на сопствени захтјев је примљен у психијатријску болницу, а сљедеће године, у 37. години, пуцао је себи у груди и умро послије два дана, 29. јула 1890. године.

Најскупље слике

Ван Гогова дјела данас су међу најскупљим, а могу их приуштити само најбогатији, с обзиром на то да се слике, које није могао да прода за живота, сада процјењују у милионима долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.