Византијско појање

Ратомир Мијановић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Византијско појање

ТРЕБИЊЕ - Мушки камерни хор Херцеговачке Грачанице "Свети Роман Слаткопојац" наступио у уторак увече у Владичанском двору на Црквини.

У овом октету пјевају први тенори Дражен Чучковић и Ђоко Вуковић, други тенори Мишо Станисављевић, Рајко Митровић и као појачање Невена Симић, баритони Саво Милошевић, Владо Гудељ и Југослав Милановић и басови Спасоје Гаyа и Нано Милетић. Хор је основан прије пет година са благословом епископа захумско-херцеговачког и приморског Григорија.

Они су још једном својим наступом одушевили бројне посјетиоце и подарили им незабораван угођај.

Миодрага Миша Станисављевића у Мушком октету Херцеговачке Грачанице зову Мишо, маестро, шеф... Октет није професионални тим него група људи која воли музику.

Када смо га питали за шта су се опредијелили у духовној музици и који начин појања им је најближи, Мишо Станисављевић, дугогодишњи педагог и директор Основне музичке школе у Требињу, каже:

- Србија, и православље на овим просторима, није имало неких великих композитора који су раније нешто урадили. Овде је био велики утицај Византије, а затим Русије. Кад су се појавили Корнелије Станковић, па затим Мокрањац, настала је прва аутентична духовна музика са ових простора, све остало било је увозно. Мокрањац је први српско народно певање увео у литургијску, духовну музику.

Станисављевић је испричао да је у Херцеговини био велики утицај Далмације.

- Бердовић је написао литургију која је ослоњена на далматинско певање. Можда је то примереније овим просторима него ово што ја радим, јер је људима ближе. Ми смо направили једну комбинацију карловачког појања, преко Корнелија Станковића и Мокрањца, и на крају смо завршили са Русима, јер једноставно за овакве саставе нема довољно литературе - рекао је Станисављевић.  

Радост живота

- Не смијемо заборавити да је радост важан сегмент свог живота. Овдје се то осјећа. Близу смо граду, и људи не могу а да не изађу на Црквину дођу, не могу а да не виде, јер људи нису имуни на љепоту. Ово је лијепа црква, Бог је такву дао и тако су се сложиле околности. Октет није могао настати спонтаније него што је настао, јер смо се сви познавали раније - каже духовни вођа октета, јереј Стеван Ковачевић, старјешина Херцеговачке Грачанице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.