Виктор Мајданџић - Умјетност укоријењена у природу

Никада нисам желио да се бавим пролазном умјетношћу, из тих разлога сам у своју умјетност и своје слике уводио нешто што је непредвидиво, нешто што не може да се контролише.

Рекао је ово академски сликар Виктор Мајданџић, чија је изложба 80 слика, које представљају његове двије умјетничке деценије, недавно отворена у Музеју савремене умјетности Републике Српске. Мајданџић већ четири деценије живи и ствара у Холандији, а посљедњу самосталну изложбу у Бањалуци имао је 1984. године.

- Поред веома присутне геометрије, на мојим дјелима је видљива и ерозија боја, која неконтролисано уводи у игру природних модела, гдје сам слуга тог процеса - истакао је Мајданџић.

Према његовим ријечима, једно вријеме је то била структура која се развијала бројевима и бојама, коју је одређивао коцком, у које је уписивао бројеве и тако распоређивао боје.

- Касније се то искристалисало у ред у геометрији, као кристал у земљиној кори, а цурење боје са стола гдје стоји слика и гдје је направљена косина у природи - то је била ерозија, а оно што пада доље, на сљедећу слику - то је била седиментација. Опет је то био начин да се моја умјетност укоријени у геологију, у природу и да на природан начин сама настаје, без моје контроле - појаснио је Мајданџић настајање својих слика.

Како је истакао, у својој умјетности користи непредвидивост, случајна дешавања, а у посљедње вријеме комбинује са редом и један вид катастрофе у умјетности.

- Тим желим да поручим да се све природне катастрофе у животу могу на неки начин превазићи и нормално наставити са свакодневним животом и радом. За мене је снага живота побјеђивање разних катастрофа - истакао је Мајданџић.

Послије студија, Мајданџић одлази са наших простора, прије свега из Бањалуке и одлази у Холандију, гдје наставља да ствара и свој живот посвећује умјетности и сликању.

- Када сам дошао у Холандију и кренуо да стварам, на мене је јако утицала Ван Гогова и Мондреанова умјетност, на основу које сам се даље развијао и надограђивао своју умјетност - испричао је Мајданџић.

Осврнувши се на ликовну сцену у Холандији, Мајданџић истиче да се они налазе тамо гдје се бивша Југославија налазила на својим почецима. Истакао је да на нашим просторима постоје одређени умјетнички коријени и традиција, који се поштују, те да тога у Холандији баш и нема, јер се само "трчи" за новцем и зарадом.

- Они се баве идентитетом и њихове личности се губе у колективном и националном идентитету. Тако да је умјетничка сцена домен комерцијале и површности коју медији носе, а коју политику изнуђава од установа - каже Мајданџић.

Он истиче да њему новац никада није био потребан да се бави умјетношћу, јер за њега новац није мјера вриједности. Такође, каже умјетник, није му важно ни да му неко купи слику, већ гдје их и коме излаже.

- Тако се и овом изложбом у Бањалуци ја не враћам, него поново сусрећем и на неки начин враћам себи. Оно што сам понио из Бањалуке од мојих колега умјетника из оног продора модерне умјетности, то је одувијек било и остаће у мени, гдје год да се ја налазим - нагласио је Виктор Мајданџић.

Биографија

Виктор Мајданџић рођен је у Ивањској, недалеко од Бањалуке, 1931. године. У периоду од 1960. до 1968. године живи у Бањалуци, гдје се, поред сликарства, бавио и педагошким радом. Својим активностима у области културе, писањем ликовних критика, укључивањем у организације "Јесењих салона" у Бањалуци, утицао је на развој града, као центра модерне умјетности. Од 1969. године живи и ради у Ермелу у Холандији. Током умјетничке каријере и сликања у Холандији пружао је и терапеутску помоћ психијатријским болесницима, методом да ликовним стварањем пацијенти пронађу свој пут у животу као слободне особе. Излагао је на бројним самосталним и колективним изложбама широм свијета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.