Веселин Матовић: Интернет квари српски језик

Породични круг који је некада био јако битан, данас се потпуно изгубио. Тај круг је означавао породицу на окупу која разговара. Међутим, данас немамо породични круг, јер се он претворио у полукруг. На једној страни имамо телевизор, а на другој породицу у полукругу која ћутке гледа и слуша шта медији говоре. Интернет и SMS су додатно уништили драж старог начина комуникације и разговора, што такође доприноси кварењу језика.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" професор српског језика и књижевности из Никшића Веселин Матовић, који је главни и одговорни уредник часописа "Слово". Ријеч је о часопису у издању Aктива професора српског језика и књижевности из Никшића, а чине га професори који су 2004. остали без посла, послије увођења матерњег (српског, хрватског, босанског, црногорског) језика у школски систем Црне Горе.

* ГЛAС: Свједоци смо угрожавања српског језика које траје већ годинама. У чему се крије највећа пријетња за српски језик? 

МAТОВИЋ: Имамо нападе на језик на цијелом српском говорном подручју, у политичкој равни. Српски језик се најприје уништава идеолошки, а посебно је тај удар концентрисан на Црну Гору, али добрим дијелом се осјећа и у Србији. Чињеница је шта се дешава са ћирилицом у Србији. Иако је тамо званично писмо ћирилица, деведесет одсто натписа на улицама по цијелој Србији је написано латиницом, што показују и статистички подаци. То је такође један велики притисак на српски језик.

* ГЛAС: У којој мјери се језик уништава преко туђица?

МAТОВИЋ: У процесу усвајања неких нових норми живљења, али и научних и културних достигнућа, долази и до преузимања одређених туђица. Међутим, код нас имамо претјерану употребу туђица, јер их користимо и гдје треба и гдје не треба. Што је најгоре, употребљавамо туђице супротно природи и духу српског језика. Постоји више ствари које се обједињују и заједно угрожавају српски језик.

* ГЛAС: На који начин се, према Вашем мишљењу, најбоље може очувати српски језик од свих тих негативних утицаја?

МAТОВИЋ: Школа је веома важна у том процесу очувања језика. Јако је битно како се праве школски програми, начин на који се изводи настава и колико се посвећује пажње српском језику. Чињеница је да се у наставном програму, али и на школским часовима придаје мање пажње језику у односу на књижевност. Професорима је често лакше да већи дио наставног програма посвете књижевности, чиме истовремено занемарују језик, што је недопустиво. Истина је да ученици некада пружају отпор према часовима који су посвећени језику, ако им нису пријемчиви. Медији имају огромну улогу у очувању језика. У нашем времену они имају већи утицај на млађе генерације од школе и породице.    

"Слово"

* ГЛAС: Уређујете часопис "Слово", који је добитник "Вукове награде" и "Вукове плакете". Како су изгледали почеци овог часописа?

МAТОВИЋ: Часопис "Слово" је у почетку објављиван под називом "Распеће језика српскога". До сада је објављено 35 бројева овог часописа. Борећи се за наше право и покушавајући да докажемо апсурдност чина увођења матерњег језика у школе у Црној Гори, покренули смо часопис "Слово". Часопис је у тренутку када је основан био једино гласило у Црној Гори које се бавило том тематиком.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.