Венецијанско бијенале - Глобална визија стварања свијета

Најстарија и најпрестижнија изложба савремене умјетности на свијету, 53. Бијенале у Венецији, под овогодишњим називом "Making Worlds" (Стварање свјетова) након четвородневне посјете за акредитоване стручњаке из цијелог свијета, отворена је 7. јуна за ширу јавност. Изложба је, већ традиционално, постављена у Aрсеналима, Ђардинима као и на бројним другим мјестима широм града.

Директор и кустос ове изложбе у Венецији је Данијел Бирнбаум, уважени шведски кустос и ректор Универзитета Стаеделсцхуле у Франкфурту. Његова идеја је била да се различите идејне визуелизације артикулишу у заједничку цјелину у оквиру које су обухваћени радови више од 90 умјетника из цијелог свијета. Изложба укључује многе нове радове настале "ин ситу" изражене кроз разне медије.

Назив изложбе "Making Worlds" изражава жељу кустоса да нагласи процес стварања, озбиљно се односећи према свјетској ситуацији и тренутним процесима са којима је глобално гледано свијет суочен. Присутне су снажне умјетничке визије артикулисане кроз све облике умјетничког визуелног изражавања, инсталације, амбијенталне поставке, видео и филм, скулптуру, перформанс, сликарство, цртеж, али и "ливе" параде, односно све видове данашњег креативног изражавања умјетника. Узимајући "свјетско стварање" као полазиште омогућило је главном селектору да истакне темељну важност одређених креативних импулса за умјетнике, представнике различитих генерација.

Посматрајући овогодишњу поставку изабраног селектора може се уочити да се генерално тежи осмишљавању нових простора за умјетност развијених изван институционалног контекста и изван очекиваног умјетничког тржишта, односно стварању нових почетака. Првенствена жеља је да се истражи и сагледа свијет око нас, али и да се представе визије свјетова који су испред нас, односно нека нова стварност која нас тек очекује. Другим ријечима, полазна тачка те концепције жели да укаже да је умјетничко дјело много више од умјетничког објекта, то јесте, да је оно прије свега визија свијета, начин на који се свијет уобличује односно настаје.

У оквиру овогодишњег Бијенала учествовало је 77 националних партиципација које су складно теми и Бирнбаумовим сугестијама покушале да проблематизују сродности стваралачких процеса, односе међу генерацијама и нову изражајност која се појављује у оквиру њиховог умјетничког контекста.

У том смислу треба издвојити и овогодишње представљање Србије у "Павиљону Југославија" на Ђардинима у коме су Зоран Тодоровић и Катарина Здјелар изразили заједничку ријешеност да своју умјетност лоцирају у свијету регулисаних друштвених структура и појединачних отпора. Њихови погледи на свијет контрастрирани су у оптерећујућем контексту "представљања нације". На једној страни је кроз рад Катарине Здјелар методично и енергично разрађен сопствени простор фатализма и сопствено поистовјећење са њим, док је на другој страни у раду Зорана Тодоровића изражено критичко неповјерење и колективна емпатија уобличена кроз властити простор ангажовања, овај пут израженог кроз необичан умјетнички пројекат за вријеме кога је мјесецима прикупљано двије тоне људске косе која је накнадно рециклирана као материјал за ћебад.    

Шире гледано данашња умјетност у свијету ког потреса криза, глобална загађеност и бројни други проблеми не жели да створи простор бескрајне цјеловитости и хармоније уљуљкане у властите законите постулате, већ жели да прикаже одређене супротстављене погледе на свијет, артикулисане различитим умјетничким приступима.

Изложбене поставке методично и енергично разрађују сопствене просторе фатализма, отворено се поистовјећују са њима, што на најбољи начин потврђује и рад руске умјетничке групе AЕС+Ф чији апсолутно опчињавајући мега рад, приказан кроз тренутно најглмурознију техничку опрему на пољу видео арта, у оквиру колатералног пројекта Бијенала, чији је организатор московски Музеј савремене умјетности, циља на нашу колективну емпатију и опште критичко неповјерење уобличено у маштовит и заводљив сопствени простор ангажованости.

У том смислу не изненађује ни овогодишња одлука Међународног стручног жирија да се Златни лав за животно дјело 53. Бијенала додијели јапанској умјетници Јоко Оно, удовици легендарног Џона Ленона и америчком умјетнику Џону Балдесарију, због њиховог авангардног дјеловања и нове концептуалне поетике изражене кроз разне медије, која је отворила многе друштвене могућности за умјетнике широм свијета. Они су према Бирнбаумовим ријечима, зацртали данашње разумијевање умјетности и њен однос према свијету у коме живимо, њихов рад представљао је револуцију у умјетничком језику и остаће извор инспирација за генерације које долазе.

На крају се може закључити да савремена умјетност данас полази од заједничког основа у чијем је средишту став да је умјетник слободан посредник унутар простора друштвених интеракција које се све више слободно гранају омогућавајући разноврсне умјетничке смјернице. 

(Aутор текста је виши кустос Музеја савремене умјетности Републике Српске)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.