Већину жена волио сам на плејбек

У ЖИВОТУ су ме хтјеле три ствари: музика, жене и дјелимично алкохол, којег сам се морао одрећи. Неко би рекао да сам имао много лијепих дјевојака, али ако изузмем Габи, већину од њих волио сам на плејбек - каже у интервјуу за наш лист пјесник и музичар Aрсен Дедић, који је недавно почастио Бању Луку својим концертом.

Уз надахнуто казивање стихова и маестрално извођење, нису изостале ни досјетке човјека ведрог духа:

- Јежим се на оно "прва љубав заборава нема". Ко није у стању да заборави прву љубав, не заслужује ни остале!

Основно одређење Aрсена Дедића је музика, али спајајући двије склоности, музичку и поетску, природно је стигао до властитог кантауторског говора, који га је највише и обиљежио.

? Осамдесетих година записали сте: "Највећа је мудрост крај Солина садити мркву, садити лук." Шта је највећа мудрост овог времена?

- То и јесте права мудрост, живјети једноставно и опуштено. Ја сам то и тад знао и увијек завидио тим људима, нарочито у тренуцима кад сам био уморан од свих оних турнеја, непроспаваних ноћи током снимања нових материјала, ишчекивања како ће то све испасти. Такав живот сам сам одабрао још оне давне 1957. године када сам стигао на загребачки "колодвор" са картонским кофером.

На том путу настало је преко 200 позоришних представа, 10-ак албума, збирки поезије, музике за више филмова, ТВ серија. То је довољно за неколико живота.

? Колико сте у себи остали Далматинац, а колико сте попримили загребачког? Јесте ли и данас "за топлу обалу дјетињства везани као чамци"?

- За мене је Шибеник шум мора, дјетињство, моја прва цигарета, прва чаша вина, кино "Слобода" и чекање брода. У Загребу сам провео већи дио живота. "Загреб и ја се волимо тајно као љубавници из завађених породица." Ту сам направио каријеру, засновао породицу, упознао нове пријатеље. Имам Габи, Сандру, Матију. И унучицу Лу коју волим више од сунца и мјесеца. Ту имам све!

Примијетио сам да што више старим, више се враћам дјетињству. Све чешће ми повјетарац наноси мирис лаванде, све чешће сањам галебове.   

? Ко је фамозна Инес коју сте прославили?

- Инес је дошла једне вечери у Дом синдиката у Београд, или тако негдје, и то само због мог концерта. Била је усељива, превозљива, што је у то вријеме пуно значило, али ја тад нисам размишљао на тај начин.

? Осим на сопствене стихове, компоновали сте музику на поезију познатих пјесника?

- Нисам одолио изазову да напишем музику за стихове Тина Ујевића, Ивана Горана Ковачића, Густава Крклеца. Показало се да нисам погријешио, јер захваљујући мојој музици, њихове су пјесме допирале даље.

? Када се вратите уназад и осврнете на све своје успоне и падове,

чини ли Вам се понекад да се много више давали него што сте добили?

- Да. То је увијек тако. "Ко много даје, мало прима!" Лијепо је давати, али треба и добијати. Пусти ти то!

? Осјећате ли терет старости?

- Наравно, али само биолошке. Духовна старост ми је непознаница, јер дух никада не стари. Срце је почело спорије да куца, све теже се пењем уза степенице и излазим на сцену. Што би рекао мој пријатељ Душко Радовић: "Тече ми одјавна шпица", али и даље ширим добре вибрације.

Политика

Ја нисам аполитичан, ја сам антиполитичан. Политика нам се, нажалост, увукла у све поре живота, па и у постељу. Кад сам с неком женом у постељи, и ако ми је лијепо, не тражим јој пасош, нити увјерење о држављанству - рекао је Aрсен Дедић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.