Успомене на српске штампарије

Ратомир Мијановић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Успомене на српске штампарије

Мостар - Изложба "Допринос мостарских Срба штампарско-издавачкој дјелатности 1872-2012", која је отворена у недјељу увече у дворани Владичанског двора у Мостару, привукла је бројне посјетиоце "Шантићевих вечери поезије".

У дворани Владичанског двора, која је била испуњена до посљедњег мјеста, исте вечери промовисана је и књига "Српске православне школе у Мостару", новинара и публицисте Шемсудина Златка Сердаревића, који је аутор и изложбе.

На 27 панела представљени су домети познатих мостарских издавачких кућа, између осталих, Прве српске штампарије Младимира Мијата Радовића, Трифка Дудића, Штампарије "Народ" у власништву др Уроша Круља, СПЦО Мостар, Књижаре Ристе Вујичића, до повремених и ауторских издања издавача "Нимбус" у власништву Раде Прелевића, Данила Марића, Дамјана Шантића и Јагоде Сердаревић.

Поред насловних страна бројних издања књига, часописа, календара и новина из тог раздобља, посјетиоци су могли да виде и оригиналне рачуне са веома декоративним меморандумима, рекламне наљепнице и рекламне поруке из новина.

Све је праћено легендама са објашњењима о раду тих кућа.

- Сердаревић је искусном руком истраживача помео вјековну прашину по многим мостарским полицама и докучио оно што нам савременици не показују, незнањем или с намјером, а објективног посматрача ће фасцинирати размјера дјеловања наших предака који су великим дијелом и овдје представљени - рекао је мостарски пјесник Данило Марић.

Монографска публикација "Српске православне школе у Мостару", поред анализе рада, начина одржавања наставе, пружа много до сада необјављених и непознатих чињеница о Мушкој, Женској и Духовној школи. Aутор се користио изворном архивском грађом која се налази у Aрхиву Херцеговине.

"Шантићеве вечери поезије" се одржавају у организацији Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" из Мостара.

Перјаница школовања 

- Да је Мостар, заиста, био у врху балканског образовања средином 19. вијека, и перјаница у школовању женске дјеце, показује и примјер Благаја, тада тек мало мањег од Мостара, у којем је прво женско дијете уписано у школу 1914. године. То је била Aнђелка Aнђа Папић, која је због тога била изложена спрдњи комшија, па чак и родбине, и којој није било лако да носи тај терет - каже Данило Марић.

 

 

 

 

 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.