Урош Петровић: Мистерије ускоро пред читаоцима

Следи борба, не само да малишане вратимо писаној речи, већ и природи, старим, здравим играма и вредностима, да их вратимо себи. Деца развијеног света све лошије држе оловку, све теже читају и имају све мање концентрације.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" српски књижевник Урош Петровић, који је добио награду "Змајевих дечјих игара" за стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за дјецу.

- Бојим се да смо, као врста, на погрешном путу. Мислим да би ограничавање времена које деца проведу пред екранима телевизора, рачунара или видео-конзола требало да се прогласи приоритетним задатком од националног интереса. Ту ствараоци књига за децу могу да помогну, ако се помогне њима - каже Петровић.

* ГЛAС: На који начин Вас признање "Змајевих дечјих игара" обавезује, али и ласка свему оном што сте до сада урадили?

ПЕТРОВИЋ: Имам посебан однос са "Змајевим дечјим играма". Тек ми је била изашла прва књига (и то у скромном, сопственом издању), а био сам позван да будем учесник тог најпрестижнијег фестивала. Одједном сам се нашао у друштву Љубе Ршумовића, Драгана Лукића, Добрице Ерића и осталих писаца из лектире. Људима из "Змајевих дечјих игара" то никада нећу заборавити. Данас, да ме у време тог фестивала позову на Хаваје, и то да будем инструктор јоге финалисткињама за мис света, ја бих без размишљања изабрао Игре и отишао у Нови Сад. Можете онда да замислите колико ми њихова награда значи, колико ми ласка и колико ме обавезује.

* ГЛAС: Шта ћемо ново ускоро добити из Ваше књижевне радионице?

ПЕТРОВИЋ: Управо сам завршио други наставак књиге "Мистерије Гинкове улице", сада се илуструје. Та књига је доживела неколико издања и награда, а изашла је и у Италији и Мађарској. То ће бити другачија књижевна форма - прави роман саздан од тешких загонетки. Тренутно пишем роман о једној балканској тајни из 17. века. Наравно, не желим сада да је откривам.  

* ГЛAС: Колико је, заправо, књижевност за дјецу у савременој српској књижевности занемарена?

ПЕТРОВИЋ: Када је Шведска била почасни гост београдског сајма књига, репрезентација њихових писаца стигла је у српску престоницу. Већина њихове књижевне делегације били су писци за децу. Србија је недавно послала педесет књижевника на Сајам у Лајпцигу. Међу педесет путника од пера - ниједан писац за децу. Мислим да даљи коментар није потребан.  

* ГЛAС: У којој мјери манифестације попут "Змајевих дечјих игара" доприносе афирмацији књижевности за најмлађе?

ПЕТРОВИЋ: Све што уложимо у децу је паметније, дугорочније и исплативије улагање од било ког улога намењеног одраслима. Проблем је што код нас мало ко размишља двадесет година унапред (част изузецима, на пример родитељима Новака Ђоковића). Ваљда ћемо се једном и ми научити.

* ГЛAС: Јесте ли се са намјером да не заборавимо српску епику позабавили епском фантастиком у Вашим књигама?

ПЕТРОВИЋ: Све заслуге за литерарни опстанак мог првог романа "Aвен и јазопас у Земљи Ваука", по свој прилици прве чистокрвне епске фантастике на српском језику, носи др Љиљана Пешикан-Љуштановић. Она је чувени професор, а предаје епику и народну књижевност. Јако сам поносан што је баш она, прекаљени борац за очување наше народне баштине, прва препознала моју литературу као вредну.

Различите вјештине

* ГЛAС: Пошто се бавите и илустрацијом, фотографијом и дизајном, у којој мјери Вам то олакшава бављење писањем? 

ПЕТРОВИЋ: Свака вештина олакшава и оплемењује следећу. У то сам се много пута уверио. Не постоји ништа што сам научио или неким другим додатним напором спознао, а да се на крају није испоставило да је то неопходно за нешто друго, за корак даље. Наравно, то се види тек када се погледа годинама уназад. Зато је мој савет увек и свима - искористи дан!  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.