Uroš Petrović: Misterije uskoro pred čitaocima

Sledi borba, ne samo da mališane vratimo pisanoj reči, već i prirodi, starim, zdravim igrama i vrednostima, da ih vratimo sebi. Deca razvijenog sveta sve lošije drže olovku, sve teže čitaju i imaju sve manje koncentracije.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" srpski književnik Uroš Petrović, koji je dobio nagradu "Zmajevih dečjih igara" za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za djecu.

- Bojim se da smo, kao vrsta, na pogrešnom putu. Mislim da bi ograničavanje vremena koje deca provedu pred ekranima televizora, računara ili video-konzola trebalo da se proglasi prioritetnim zadatkom od nacionalnog interesa. Tu stvaraoci knjiga za decu mogu da pomognu, ako se pomogne njima - kaže Petrović.

* GLAS: Na koji način Vas priznanje "Zmajevih dečjih igara" obavezuje, ali i laska svemu onom što ste do sada uradili?

PETROVIĆ: Imam poseban odnos sa "Zmajevim dečjim igrama". Tek mi je bila izašla prva knjiga (i to u skromnom, sopstvenom izdanju), a bio sam pozvan da budem učesnik tog najprestižnijeg festivala. Odjednom sam se našao u društvu Ljube Ršumovića, Dragana Lukića, Dobrice Erića i ostalih pisaca iz lektire. Ljudima iz "Zmajevih dečjih igara" to nikada neću zaboraviti. Danas, da me u vreme tog festivala pozovu na Havaje, i to da budem instruktor joge finalistkinjama za mis sveta, ja bih bez razmišljanja izabrao Igre i otišao u Novi Sad. Možete onda da zamislite koliko mi njihova nagrada znači, koliko mi laska i koliko me obavezuje.

* GLAS: Šta ćemo novo uskoro dobiti iz Vaše književne radionice?

PETROVIĆ: Upravo sam završio drugi nastavak knjige "Misterije Ginkove ulice", sada se ilustruje. Ta knjiga je doživela nekoliko izdanja i nagrada, a izašla je i u Italiji i Mađarskoj. To će biti drugačija književna forma - pravi roman sazdan od teških zagonetki. Trenutno pišem roman o jednoj balkanskoj tajni iz 17. veka. Naravno, ne želim sada da je otkrivam.  

* GLAS: Koliko je, zapravo, književnost za djecu u savremenoj srpskoj književnosti zanemarena?

PETROVIĆ: Kada je Švedska bila počasni gost beogradskog sajma knjiga, reprezentacija njihovih pisaca stigla je u srpsku prestonicu. Većina njihove književne delegacije bili su pisci za decu. Srbija je nedavno poslala pedeset književnika na Sajam u Lajpcigu. Među pedeset putnika od pera - nijedan pisac za decu. Mislim da dalji komentar nije potreban.  

* GLAS: U kojoj mjeri manifestacije poput "Zmajevih dečjih igara" doprinose afirmaciji književnosti za najmlađe?

PETROVIĆ: Sve što uložimo u decu je pametnije, dugoročnije i isplativije ulaganje od bilo kog uloga namenjenog odraslima. Problem je što kod nas malo ko razmišlja dvadeset godina unapred (čast izuzecima, na primer roditeljima Novaka Đokovića). Valjda ćemo se jednom i mi naučiti.

* GLAS: Jeste li se sa namjerom da ne zaboravimo srpsku epiku pozabavili epskom fantastikom u Vašim knjigama?

PETROVIĆ: Sve zasluge za literarni opstanak mog prvog romana "Aven i jazopas u Zemlji Vauka", po svoj prilici prve čistokrvne epske fantastike na srpskom jeziku, nosi dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović. Ona je čuveni profesor, a predaje epiku i narodnu književnost. Jako sam ponosan što je baš ona, prekaljeni borac za očuvanje naše narodne baštine, prva prepoznala moju literaturu kao vrednu.

Različite vještine

* GLAS: Pošto se bavite i ilustracijom, fotografijom i dizajnom, u kojoj mjeri Vam to olakšava bavljenje pisanjem? 

PETROVIĆ: Svaka veština olakšava i oplemenjuje sledeću. U to sam se mnogo puta uverio. Ne postoji ništa što sam naučio ili nekim drugim dodatnim naporom spoznao, a da se na kraju nije ispostavilo da je to neophodno za nešto drugo, za korak dalje. Naravno, to se vidi tek kada se pogleda godinama unazad. Zato je moj savet uvek i svima - iskoristi dan!  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.