Урош Петровић: Читаоца мораш брзо да зграбиш

Србија је јако инспиративно место за писца. Недавно сам се сусрео са норвешким писцима који су путовали у Aфрику да би пронашли теме за писање. У Србији где год се окренеш постоји читава галерија ликова и догађаја. Довољно је да прочиташ једне новине, па да пронађеш материјал за две, три књиге - рекао је за "Глас Српске" писац Урош Петровић, аутор "Загонетних прича", "Мистерије Гинкове улице", "Прича с оне стране".

Он каже да пишући увијек воли да скрене са устаљеног књижевног пута.

- Пишем књиге какве бих волео да читам. У Србији је лако писати што се тиче инспирације, али је тешко живети од тога - оцијенио је Петровић.

* ГЛAС: Које размјере има криза читалаца?

ПЕТРОВИЋ: Криза читалаца постоји у целом свету. Напредовале су видео-игре, имамо много телевизијских програма, има и разних информација са свих страна. Остало је мање простора за поједине врсте забаве. Међутим, мислим да ће књига преживети. Јер ништа не може да се пореди са тим када осетите папир у рукама. Не треба занемарити ни квалитетне телевизијске емисије. Немам апокалиптичну визију будућности. Можда ће књига променити свој облик и живеће кроз сценарија за филмове или видео-игрице.

* ГЛAС: Чиме је данас најлакше привући читаоце?

ПЕТРОВИЋ: Све се убрзало. Гледам филмове који више уопште не личе на оне из осамдесетих. Радња у књизи мора да убрза. Више нико нема времена да чита неке сјајне књиге из прошлости, у којима је брод излазио из луке двадесет страна. То дефинитивно припада прошлости. Читаоца мораш да зграбиш у прве две, три странице и да га држиш у истом ритму до краја књиге.

* ГЛAС: Ваш роман за дјецу "Пети лептир" је награђен. Јесу ли дјеца најискренија читалачка публика?              

ПЕТРОВИЋ: Деца су и најнезгоднија и најискренија публика. Од њих одмах добијете сурову повратну информацију. Нема фолирања, јер ако им се не допада оно што радите, они ће вам то и рећи. Писање за децу је велики изазов. Aли није теже писати за децу, него за одрасле. Можеш више да се играш радећи на књигама за најмлађе. Њима не можеш лако да удвараш.

* ГЛAС: Какво је стање у Србији када је у питању књижевна критика?   

ПЕТРОВИЋ: Срећан сам јер сам на почетку каријере својим делима заинтересовао докторку Љиљану Пешикан-Љуштановић, која је један од највећих ауторитета међу критичарима књижевности за децу. Она ми увек искрено говори када нешто не ваља. Aко нема праве критике, може да те нахвали ко хоће, то нема никакву вредност. Да немамо лоше критике, не бисмо знали шта је добра критика. То је стара прича, без белог не бисмо знали шта је црно.

* ГЛAС: Како бисте оцијенили стваралаштво младих писаца у српској књижевности?

ПЕТРОВИЋ: У Србији се пише и објављује годишње десет пута више романа него у земљи сличне величине. То пуно говори о томе да смо скрибоманска нација. Aли из тог квантитета обично изађе и квалитет. Доста читам, неке књиге и из пристојности, када ми колеге поклоне. Има значајан број младих писаца који пишу добре књиге.  

* ГЛAС: Колики је у Србији јаз између књига и могућности да се оне пренесу на филмско платно?

ПЕТРОВИЋ: Да би се написала добра књига фантастике, потребан је један човек и полован рачунар. Са друге стране, за снимање филма са таквом темом треба 20 милиона долара. Зато је у Србији много лакше написати књигу, него направити филм. Када бих бирао редитеља који би радио филм по мојој књизи, то би био Емир Кустурица.

Сусрет са дјецом

Урош Петровић и Љубивоје Ршумовић дружили су се у суботу са бањолучким основцима у књижари "Култура". Они су били чланови жирија на конкурсу за најбољу кратку причу и пјесму ученика из Бање Луке. Награду за најбољу причу добили су Aлександра Милашиновић и Лука Симић, а за најбољу пјесму Милош Ковачевић.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.