Uroš Petrović: Čitaoca moraš brzo da zgrabiš

Srbija je jako inspirativno mesto za pisca. Nedavno sam se susreo sa norveškim piscima koji su putovali u Afriku da bi pronašli teme za pisanje. U Srbiji gde god se okreneš postoji čitava galerija likova i događaja. Dovoljno je da pročitaš jedne novine, pa da pronađeš materijal za dve, tri knjige - rekao je za "Glas Srpske" pisac Uroš Petrović, autor "Zagonetnih priča", "Misterije Ginkove ulice", "Priča s one strane".

On kaže da pišući uvijek voli da skrene sa ustaljenog književnog puta.

- Pišem knjige kakve bih voleo da čitam. U Srbiji je lako pisati što se tiče inspiracije, ali je teško živeti od toga - ocijenio je Petrović.

* GLAS: Koje razmjere ima kriza čitalaca?

PETROVIĆ: Kriza čitalaca postoji u celom svetu. Napredovale su video-igre, imamo mnogo televizijskih programa, ima i raznih informacija sa svih strana. Ostalo je manje prostora za pojedine vrste zabave. Međutim, mislim da će knjiga preživeti. Jer ništa ne može da se poredi sa tim kada osetite papir u rukama. Ne treba zanemariti ni kvalitetne televizijske emisije. Nemam apokaliptičnu viziju budućnosti. Možda će knjiga promeniti svoj oblik i živeće kroz scenarija za filmove ili video-igrice.

* GLAS: Čime je danas najlakše privući čitaoce?

PETROVIĆ: Sve se ubrzalo. Gledam filmove koji više uopšte ne liče na one iz osamdesetih. Radnja u knjizi mora da ubrza. Više niko nema vremena da čita neke sjajne knjige iz prošlosti, u kojima je brod izlazio iz luke dvadeset strana. To definitivno pripada prošlosti. Čitaoca moraš da zgrabiš u prve dve, tri stranice i da ga držiš u istom ritmu do kraja knjige.

* GLAS: Vaš roman za djecu "Peti leptir" je nagrađen. Jesu li djeca najiskrenija čitalačka publika?              

PETROVIĆ: Deca su i najnezgodnija i najiskrenija publika. Od njih odmah dobijete surovu povratnu informaciju. Nema foliranja, jer ako im se ne dopada ono što radite, oni će vam to i reći. Pisanje za decu je veliki izazov. Ali nije teže pisati za decu, nego za odrasle. Možeš više da se igraš radeći na knjigama za najmlađe. Njima ne možeš lako da udvaraš.

* GLAS: Kakvo je stanje u Srbiji kada je u pitanju književna kritika?   

PETROVIĆ: Srećan sam jer sam na početku karijere svojim delima zainteresovao doktorku Ljiljanu Pešikan-Ljuštanović, koja je jedan od najvećih autoriteta među kritičarima književnosti za decu. Ona mi uvek iskreno govori kada nešto ne valja. Ako nema prave kritike, može da te nahvali ko hoće, to nema nikakvu vrednost. Da nemamo loše kritike, ne bismo znali šta je dobra kritika. To je stara priča, bez belog ne bismo znali šta je crno.

* GLAS: Kako biste ocijenili stvaralaštvo mladih pisaca u srpskoj književnosti?

PETROVIĆ: U Srbiji se piše i objavljuje godišnje deset puta više romana nego u zemlji slične veličine. To puno govori o tome da smo skribomanska nacija. Ali iz tog kvantiteta obično izađe i kvalitet. Dosta čitam, neke knjige i iz pristojnosti, kada mi kolege poklone. Ima značajan broj mladih pisaca koji pišu dobre knjige.  

* GLAS: Koliki je u Srbiji jaz između knjiga i mogućnosti da se one prenesu na filmsko platno?

PETROVIĆ: Da bi se napisala dobra knjiga fantastike, potreban je jedan čovek i polovan računar. Sa druge strane, za snimanje filma sa takvom temom treba 20 miliona dolara. Zato je u Srbiji mnogo lakše napisati knjigu, nego napraviti film. Kada bih birao reditelja koji bi radio film po mojoj knjizi, to bi bio Emir Kusturica.

Susret sa djecom

Uroš Petrović i Ljubivoje Ršumović družili su se u subotu sa banjolučkim osnovcima u knjižari "Kultura". Oni su bili članovi žirija na konkursu za najbolju kratku priču i pjesmu učenika iz Banje Luke. Nagradu za najbolju priču dobili su Aleksandra Milašinović i Luka Simić, a za najbolju pjesmu Miloš Kovačević.  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.